Opštinske novine

Енгелберт Ладислав Гангл, I заменик старешине Савеза Сокола Краљевине Југославије

Витешки Краљ

м

Закон, којим је основана соколска организација у нашој земљи, ступио је на снагЈ 5 децембра 1929. Тим законом Витешки }^раљ Александар I Ујединитељ дао је Соколству највеће признање тиме, што је у члану 5 тога Закона одредио, да је старешина соколског Савеза Наследник Престола Краљевине Југославије. Тако је досада стајао на челу југословенског Соколства наш млади Краљ Петар II Карађорђевић. У њему гледали смо и гледамо даље сви ми, Соколи, симбол младости, здравља и радости, чиме провејавају наша соколска срца. Постоје преважни документи, који су неизбрисивим словима записани у историју Соколског покрета и живота у нашој земљи и који доказују, како је Блаженопочивши Витешки Краљ Александар I Ујединитељ дубоко схватио соколску идеју и како је потпуно правилно просуђивао соколски рад, наше задаће и наше циљеве. У времену од 1921 г. до 1931 г. било је у огромном броју

за Соколство важних момената у којима је југословенско Соколство примило од свога Блаженопочившег Краља Александра висока признања за соколски рад и наишло на пуно схватање велике соколске идеје, његових напора и његових циљева. Са искреним занимањем и срдачним симпатијама наш Блаженопочивши Краљ пратио је наше путеве и давао нам побуде за даљи рад. Нашем највећем Краљу било је Соколство на срцу већ од младих његових дана. Још у предратном Београду посећивао је као принц и доцније као престолонаследник соколске јавне вежбе. Тако је било 1912 г., када су Београд посетили загребачки академичари, којима су у част београдски Соколи приредили јавни час на Калимегдану. Овом јавном часу присуствовао је и тадањи Престолонаследник Александар. Ондашњи аустроугарски посланик у Београду, Угрон, чудио се томе, изјавивши тадањем претседнику српске владе Др. Миловановићу своје отворено снебивање над тиме, како може Престолонаследник присуствовати соколској јавној вежби! Др. Миловановић му је тада одговормо, да се престолонаследник Александар у највећој хмери интересује за Соколство и да врло често присуствује соколским јавним вежбама. Кад је године 1922 одржан у Љубљани први слет југословенског соколског Савеза, упутио је Краљ Соколству овај свој манифест: Први соколски слет, одржан овако сјајно у овом бисеру југословенских градова, посведочио је све најлепше врлине, које су код нас примљене од наших великих 1и заслужних учитеља: братских чешких Сокола. Видео сам са нарочитим задовољством вашу интимну сарадњу са чешким и руским Соколством, очекујући, да ћете на овом пољу словенске узајамности и даље вршити своје благотворно дејство. Очекујући, да ћете и даље стицати углед и ојачавати досад стечене везе са сродним организацијама досадашњих савезничких и пријатељских народа, чије смо одличне претставнике били срећни иматп овом приликом у нашој срединч