Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕнајисполинскије фигуре у нашој историји: император Немања и Вожд Карађорђе. И један и други је градитељ државе. Разлика између нашега Императора и нашега Вожда је у томе што је император огњем и мачем натеривао антидржавне елементе на покорност, а што је Вожд, крај свих својих строгости, желео да маса народна не буде само покорна него и одушевљена. У тајанственом часу, када се српска раја стала да усправља, Вожд је даровао себе народу, а народ себе Вожду. Мистика вођства прожимала је Васкрсника из Тополе, али он не беше само „бич тиранах". Био је и онај што је новој држави ударио темеље. Тврде темеље, на којим-а ће продужити да, опрезно и успешно зида вођ Другог Устанка. * Краљ Александар је био, не само крупна личност у нашој историји, него и сложена. То је био један монарх који је у своме снажном осећању државе удруживао оно што је немањићско, императорско, с оним што је крилатило историско посланство његовог претка —- Вожда. Александар Карађорћевић беше владар Југословена и вођ тих, и државом уједињених, Југословена. Осећање државе је Краљ Александар донео на свет, али се у избеглиштву то осећање необично развило. Тамо, у изгнанству, Регент се још боље научио истини државе. Она је у основи својој сила, и она мора бити силна ако хоће да остане верна своме нагону одржања. Морална крепкост државништва Александра Карађорђевића је што је у несрећи, која је нештедице тукла његову државу, открио оно што један прави, велики монарх треба да зна. Државништво овога монарха беше широко и јасно. Знао је Он сву важност нашега Јадрана, а у исто време и исто као Немањићи, разумевао је, да је Вардар артерија наше државе. Отуда је државништво Александра Карађорђевића поклањало тако обилну и благодетну пажњу нашем Југу. И као државник и као вођ Југословена Александар Карађорђевић је продирао у биће ствари. Југословене су разједињавале стране државе, и због тога једна јака национална држава ваља да поправи оно што су туђинци кроз своје државе кварили. Александар Карађорђевић је био начисто с тим да постоји југословенски народ, али се непролазна Његова историска важност састоји у томе што је, исто тако јасно, разумевао судбински значај једне југословенске државе. Она је тек у стању да потпуно излечи и да потпуно оживи психу југословенског народа, ону психу која је кроз југословенске предратне, често пута болесне и небулозне, идеологије очајно тражила себе. Владар и вожд, Александар Карађорђевић је због тога и један знаменит' Претеча на пољу младе југословенске културе. Богата душа југословенска бацаће тек вредности, а ове ће

""" - — с Х р. 667 најбоље доказиватн сву историску замашност државништва Александра I — Ујединитеља. Његов продирући поглед је далеко, орловски досезао и он је стално мислио у великим линијама. Он је, као југословенски владар, хтео и сигурно спроводио оно што у себи жуде дубине наше историје. Као југословенски Вожд он је искрено, свим својим бићем, желео да сви они, којима господари његов трон, буду усхићени његовим титанским стварањем. Он је веровао тврдо у Своју мисију. Из те вере, која је својствена прворедним историским личностима, црпео је Ујединитељ своје херојство. Ни једног часа није застајао пред опасностима. Ишао је право на њих, као да су га оне мамиле. И, уколико је бивао херојскији, утолико је постајао шири, толерантнији. Дело му је уливало веру у себе, вера у себе херојство, а херојство широкогрудост. Државник огромних размера, он је наше савезнике очаравао својим непоколебљивим смислом за битно и својим искреним прелажењем преко свега што је сићушно и пролазно. Такав, он је морао постати, не само иницијатор, него и централна фигура и у Малој Антанти и на Балкану. Мисао Балканског савеза, која је још Кнезу Михаилу давала висок ранг, нико није тако кристално мислио као Александар Карађорђевић. Због тога ни један балкански владалац у минулој историји не беше на Балкану толико истакнут као Он. И не само то. Од свих наших владалаца, он је, не само највише учествовао у великој европској политици, него је спадао у онај мали број европских државника који су тој политици одређивали правац и тон. Самим тим, преко своје изразите и утицајне личности, Он је истовремено доприносио учвршћивању монархистичког принципа у свету. У доба маркантних некрунисаних народних вођа, Краљ Александар беше једини крунисани и истински вођ народа. Отуда се збио изванредно занимљив и, по монархистичко начело важан, случај, да су се пред мртвим Александром Карађорђевићем с пијететом и братском симиатијом поклонили и некрунисанн господари маса. Ова његова улога беше олакшана његовим пацифизмом. Он, који је градио јаку државу, беше искрени поборник мира међу народима јер је био свестан да без мира нема стваралачког духовног полета. Он, који је био у Светском рату први и ратном глоријом увенчани војник своје отаџбине, убеђено је после рата радио на остваривању племенитих пацифистичких идеала. Хитлер је једном приликом казао у Рајхстагу, да се само онај, који је искусио страхоте рата, може искрено залагати за мир. Ову истину нико није тако потврђивао као Александар Карађорђевић. Колике размере захваташе ауторитет овога монарха, државника и пацифисте, види се