Opštinske novine

Стр. 834

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ни ту ништа нарочито није код нас урађено. .Јер нека за моменат лепо уређени град много кошта, а колико коштају бачени новци на „споменике" а 1а дечка код Чукур-чесме, (први пример који нам је пао на памет)? Зар се са истим новцем није дало што лепше начинити? Зар не би, можда, чак јефтиније коштала једна лепша деликатнија ограда око њега од ове гломазне, која није ни у каквој сразмери са „спомеником"? Рећи ће многи: ствар укуса. Е, да ствар укуса, али баш зато што је то ствар укуса те ствари морају радити људи од укуса. Ту је сво тежиште питања. Кад се студира пројекат каквог закона не оклева се да се образују више комисија и секција да би се анализирали сви прописи и претресли до најмањих ситница. Кад се ради о

ових друштава дођу до положаја било у политичкој странци било у Општини. Са Лепопотом та друштва имају врло мало везе, да не кажемо никакве.*) Па ко се онда бринуо о лепоти Београда до сада? Непосредно нико; посредно многи. Најпозванија да се брине о лепоти Београда је несумњиво Београдска општина. Она међутим, нема отсек, комисију или човека који би непосредно и по свесној дужности бринуо се о лепоти Београда. Посредно да. Наша општина има Грађевински одбор, Техничку дирекцију, са одељком за регулациони план и Отсеком за паркове као и своју Техничку комисију. Мора се овде признати да је Отсек за паркове — захваљујући разумевању чланова Поглаварства Г. Б. — још највише допринео естетици Београда својим зеленилом

Рад естетске комисије у Хамбургу. — Неукусне фасаде Ранији изглед Уређена фасада, доцнији изглед

каквој новој административној реформи многобројни сакупљени референти објашњавају своја многобројна мишљења. Кад се, на против, ради о лепоти града, кад треба извесној концепцији, извесном делу јавне потребе дати огртач лепоте, испадне да свако сувише много зна или да свако верује да најбоље може прећутно да реши проблем или бар да је питање проблема са те стране од слабе важности те би се мирне душе могло оставити бризи првог надлежног бирократе најниже врсте... Ми обратно мислимо: да се баш у питањима естетике града мора бити најобазривији и да се сва решења и питања морају ослањати на знање сакупљених талената и културних људи од префињених укуса. Београд до сада није био срећан са те стране. Неколико друштава са предграђа која постоје за „улепшавање" свога краја, носе погрешан назив према нашем мишљењу, пошто су то више друштва за потпомагање свога краја, као и за избацивање на површину појединих својих функционера најчешће политичких личности са амбицијом да преко

које се последњих година јако развило и које већ само по себи претставља [едан естетски добитак за Београд. Уопште, зеленило даје добре ефекте и у сразмери са њима је доста јевтино и потребно га је неговати. Оно чак може згодно да маскира ствари — пример: Теразиска тераса. А колико тек има фасада у Београду преко којих би требало пустити да их зелени бршљан за увек заклони? Али, скоро у свим поменутим отсецима, са изузетком отсека за паркове и још којег ваљда, лепота је негована само као какав додатак, пошто техничка питања долазе на прво место. Најзад, поводећи се за оном Скерлићевом истином, да се о литерарним стварима мора литерарно и писати, долази се до аналогије да се и естетским стварима мора и естетски делати. Не може се тражити од једне техничке администрације да естегски дела, јер су администрација и уметност слаби познаници и баш ваљда зато што је до сада само и је-

*) Једно такво друштво носи искрен назив „Удружење за унапређење итд.".