Opštinske novine

Стр. 874

ПЕОГРЛДСКЕ Н 0 В И Н Е

штине града Београда и Савеза градова; г. проф. Еуген Јарц, подначелник града Љубљаие, Слободан Видаковић, отправник послова Савеза градова, и г. др. Јарослав Данеш, претседник града Срем. Митровице. Конференцијом је претседавао г. др. Алоиз Штула, претседник Савеза чехословачких градова, а главни реф:ерент био је г. др. Јарослав Шафарж, директор истог Савеза, који је изнео историјат читаве досадашње акције. Делегат г. Слоб. Видаковић поднео је извештај о раду нашег Савеза на реализовању идеје словенског савеза градова и уједно, у име југословенске делегације предложио нацрт свих резолуција Конференције. Ти предлози примљени су једногласно, са малим изменама. Главна је тачка резолуције, да се конференција изјашњава за оснивање Савеза словенских градова, у којима би имали бити Савези градова Чехословачке, Пољске, Југославије и Бугарске. Савез ће имати задатак да путем међусобног упознавања и сарадње помогне изграђивање што боље и социјалније политике словенских градова. као и да подупре пацификацију света кроз словенску солидарност и узајамност. Конференција је изјавила жељу да и руски градови што пре суделују у раду Савеза. Уједно је извршено конституисање привременог управног одбора Комитета, у који су ушли и два делегата из наше Краљевине. Поред тога је одлучено да се за Конгрес изради предлог статута и идеолошког програма Свесловенског савеза. Ови послови поверени су секретарима управе свесловенског Савеза г. г. дру. Шафаржу и Сл. Видаковићу. Конгрес се има одржати под протекторатом Претседника Чехословачке Републике г. др. Масарика. У почасно претседништво Конгреса изабрани су Министар унутрашњих послова Краљ. Југославије и г. Милутин Петровић, као претседник престоног града Београда. Извештај управе савезе, кога је поднео секретар г. Шарић, примљен је без дискусије. Пошто су претресани и извештаји благајне и надзорног одбора, као и буџет за 1935 год., расправљало се дуго о измени статута и правилника Савеза градова. Предложени пројекат новог правилника изазвао је двочасовну дискусију, после које је већином гласова скинут са дневног реда с тим, да се преради и пошаље градовима на поновно мишљење. О Југословенској Унији за заштиту деце дао је обавештења отправник послова г. Сл. Видаковић и позвао градове да отварањем специјалних отсека за заштиту деце посвете што већу пажњу болном проблему дечје заштите. Одлучено је, да у раду Југословенске Уније за заштиту деце и даље учествује Савез званично, а у буџет Савеза градова унета је једна скромна субвенција земаљској Унији за дечју заштиту. Затим су

расправљени предлози града Вараждина по предмету такса на признанице градских предузећа, и града Марибора по предмету испитивања грађевинског материјала. У врло живој дискусији око циљева и реорганизације Савеза градова нарочито су запажени, између осталих, и г. г. Драг. Стојадиновић, др. Фридрих Попс, Павле Кара-Радовановић (Београд), др. Ем. Богдановић (Загреб), др. Бр. Борота (Нови Сад), инж. Чавдаревић (Ниш), др. Иван Павичић (Сарајево), др. Бадовинац (Карловац), Мих. Крстић (Пожаревац), др. Ј. Путник (Бела Црква), инж. Ј. Михаиловић (Скопље), др. Фр. Никић (Бања Лука) и друти. Конгресно заседање Југословенских градова У свечаној и лепо декорисаној сали Крагујевачког Пожарног дома одржан је Конгрес Савеза градова. Већ у девет часова сала је била пуна званичних делегата свих југословенских градова. У почасној фотељи седео је изасланик Нз. В. Краља Петра II дивиз. ђенерал г. Ал. Стојановић. Министар унутрашњих дела заступао је виши инспектор г. др. Мајцен, министра грађевина виши инспектор г. инж. Јован Обрадовић итд. За претседничким столом били су г. г. I потпретседник Савеза г. Драгослав Стојадиновић, гл. секретар сенатор Шарић, благаЈник сенатор др. Емин Богдановић и отправник послова Савеза градова г. Слободан Ж. Видаковић. Конгрес је отпочео тачно у 9 часова. Отворио га је I потпретседник Савеза г. Драгослав Стојадиновић, давши реч домаћину, претседнику Крагујевца г. Алекси Обрадовићу, који је топло поздравио све делегате: — Од свога постанка југословенски градови стали су на чело југословенске цивилизације. Они су на њеном челу и данас, и показују довољно снаге да ту мисију врше и даље. За мене, претседника овога града и домаћина овога конгреса, велика је част да претставнике свих југословенских градова поздравим и пожелим им срећан рад, који треба да помогне крунисању великог дела изграђивању велике Југославије. У то име ја топло стежем братску руку претставницима свих југословенских градова, поздрављам их а преко њих сву југословенску браћу. Срећан вам рад! Живео Савез југословенских градова! Живела Југославија! — Живела Југославија, живео Савез градова! одјекнуло је једнодушно салом. Затим је претседавајући г. Драгослав Стојадиновић у своме говору подвукао: — Господо, отварам годишњу главну скупштину Савеза градова Краљевине Југославије. Историски час у коме се одржава наша скупштина сам по себи намеће нам дужност да нагласимо да се далеко чује и изван граница наше отаџбине, да су градови Југославије једно и недељиво, да ће они увек стајати на бранику права отаџбине, па ма с које стране