Opštinske novine

Књиге и прикази:

Радничке наднице и намештеничке плате у Београду

Један поглед на студију „Радничка надница" од г. Богдана Крекића Кад се третира питање наднице озбиљно и непристрасно, не може се полазити само са две тенденциозне тачке, са којих се обично полази. То јест, ово питање третира се пона.јвише или посматрано кроз призму радничких интереса, или кроз призму капиталистичких интеоеса. Ова два интереса редовно су сасвим супротна. Битни циљ радничких интереса де повећање, а битни циљ капиталистичких интереса смањење радничке наднице. Непристрасно третирање питања захтева, да се оно не посматра ни с једне ни с друге горе наведене тачке, него оа тачке општих интереса, интереса државне и друштвене заједнице као целине.... Повећање радничке наднице побољшава стандард живота радничке породице, дозвољава јој задовољење већег броја основних и споредних потреба, доноси јој веће благостање и веће обезбеђење. Смањење радничке наднице доноси капиталисти већу зараду, веће нагомилавање резервног капитала и тиме ствара могућност појачања производње, обарања цена производима и, услед тога, веће способности за конкуренцију на тржиштима. Али, ово друго иде само до извесног степена... Док је за радника неоспорно корисно повећање наднице, док је пак за капиталисту неоспорно корисно смањење наднице, шта је, у данашњем времену и у данашњим приликама, корисније за државну и друштвену заједницу? Пре кратког времена изашла је из штампе студија „Радничка надница" од нашег познатог социјалног писца г. Богдана Крекића, која опширно и са пуном студијом третира то питање. Морамо одмах констатовати, да је писац имао унапред постављену и одређену тенденцију, да, као претставник радничке класе, заступа радничке интересе, то јест да пледира за повећање радничке наднице. Али, исто тако морамо одмах констатовати, да је писац у својој студији изнео објективан, одличан и веродостојан материјал, који може врло добро послужити, сам по себи, за стварање потпуно непристрасног гледишта о том социјалном питању. У овом приказу изнећемо, са извесним коментарима, један део пишчевог документованог материјала, нарочито у колико се он односи на стање у Београду. Колико радника има у Београду Због слабо развијене иднустрије, Београд није типична радничка, него претежно чиновничка варош. Али, гро његовог становништва ипак претстављају радници. Београд је типично чиновнички град у толико, што чиновнички приходи претстављају главни покретач његовог привредног живота. То јест, београдски привредник (изузимајући незнатан број великих и извозничких предузећа), упућен је у главном на то да живи од чиновника, чији су приходи данас, ма да јако смањени, ипак релативно сигурни.

Од свих привредно активних становника Београда, чиновника (државних, самоуправних и приватних) са пензионерима има око 30.000. Радника пак има око 60.000. У процентима, од свих привредно активних становника Београда, радника има 52.1 %. Међутим, ма да радника има дупло више него ли чиновника и ма да они претстављају већину привредно активних становника Београда, као привредни фактор они ипак не заузимају прво место, баш због сво.јих надница, које су тако мале, да им често не омогућавају ни задовољавање најосновнијих потреба, а да не говоримо о оном знатном броју незапослених радника (концем прошле зиме било их је 22.7%), који немају никаквих прихода, те према томе морају да падну на терет заједнице. Г. Богдан Крекић износи нам плански и стручно распоређено али и објективно детаљно стање радничких надница, њиховог кретања и њиховог наглог пада. Средишњи уред за осигурање радника дели радничке наднице по њиховој висини на дванаест разреда. На.јмање наднице су у I разреду, које се крећу до 8 динара дневно, а највеће у XII разреду, које прелазе 48.— динара дневно. Висина надница уопште Од 520.980 радника, колико је Средишњи уред забележио у Југославији концем 1933 године, у XII надничном разреду, т ј. са више од 48.— динара наднице, било је свега 73.907 радника. А гро радника имао је наднице од V до VIII надничног разреда, т. ј. од 14 па до највише 29 динара дневно. Тачно стање надница у Југославији концем 1933 године показује нам следећа табела:

Наднични

разред

Динара

Радника

до 8.—

65.277

8. 9.60

4.569

III

9.60 — 11.60

25.823

11.60 — 14.—

44.349

14 16.80

54.643

16.80 — 20.—

52.915

VII

20. 24,—

40.843

VIII

24,—— 28.80

44.505

28.80 — 34,—

47.528

34. 40,—

39.273

40. 48 —

24.348

XII

преко 48.—

76.907

Просечно

23.22

520.980

Радничке наднице непрестано и стално опадају. Године 1931 просечна радничка надница у земљи износила је 26.19 динара, 1932 године 24.58 динара, 1933 године 23.22 динара, а ове године 22.40 динара. Наднице у Београду Стање надница у Београду, односно код Београдског окружног уреда, померало се, према надничним разредима, од 1932 до 1933 године, према следећој табели: