Opštinske novine

6

8

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр 123

славизам је могао имати својих небулозности, могао је бити кад и кад реакционаран, али је руски панславизам једна дукоба инспирација словенске душе. А независно од наших привремених политичких комбинација и независно од могућности релативне целисходности пролазних политичких ориентација, мисао Словенства остаје једна велика мисао и једна животодавна мисао. Када буде прихватила своју еволуцију, мисао Словенства ће наћи начина да измири оно што су историски фактори коначно формирали у душама појединих словенских народа с оним што Словенству као целини, што Словенској раси додељује грандиозну мисију у историји човечанства. Кристализована словенска мисао ће створити услове за процват, не само материјални него, исто је кудииамо важИије, и за духовни процват словенских народа, а једновремено ће бити благотворна по цео људски род. Душа словенске расе је човечанска у највишем смислу те речи, и зато ће Словенство извршити своју дужност према човечанству, чији добар део пролази данас кроз своју тешку моралну и духовну кризу само зато што је, предајући се материјалној култури и изграђујући само њу, заборавио да човечанска душа има својих вечних и неодољивих захтева. На те вечне и неодољиве захтеве човечанске душе никада није престајала да мисли словенска религија Василија Немировића-Данченка. Он је подједнако велики и Словен и човек. Још један разлог налаже нам да одамо признање овом знаменитом словенском старцу. Када је мала, али пијемонтска Кнежевина Србија водила своје ратове с турском империјом, Василије Немировић-Данченко је дошао у нашу земљу. Довела га је његова неизмерна словенска вера и он се, као добровољац, борио раме уз раме са Черњајевијм и нашим очевима, да на Ђунису 1876 буде тешко рањен. Последњи пут је Данченко боравио у нашој земљи 1928. Те године је био конгрес

руских емигрантских књижевника и публициста. На томе конгресу су узели учешћа и Мерешковиски и Куприн и остали угледни руски духовни радници и овај елитни скуп је почаствовао Данченка претседничким местом. Том приликом га је Блаженопочивши Краљ одликовао првим степеном ордена Светог Саве. У Словенству се није збио ни један догађај, радостан или несрећан, а да се није зарио до крајњих, до последњих дубина словенеке душе овога борца за Словенство. После гнусног Марсељског злочина, он ое на једној комеморацији, одржаној у Прагу, дивио историском замаху нашег трагичног монарха и народног нам Вожда. И у своме говору, који је био прожет истинским болом, подвлачио је Василије Немировић-Данченко историску величину југословенског ујединиоца, који је, после сјајно завршеног дела ослобођења и уједињеша, свим својим силама тежио да изврши пацификацију Балкана и да, преко ове, учврсти насушно потребни светски мир и ојача позиције Словенства. За благодетни рад, за непосустало орање на словенској њиви, за рану Ђуниску, као и за дрхтав старачки глас и старачке дрхтаве руке на тој комеморацији у Прагу, — за све што нам издашно дарова, Василије Немировић-Данченко је заслужио да му из пуних груди кажемо нашу захвалност. Зато сам ја слободан да вас замолим, Господине Претседниче, да прихватите и ставите на гласање мој предлог нека једна од главнијих улица нашег словенског града понесе честито, светло име најстаријег живог словенског списатеља и непоколебљивог словенског верника, Василија Немировића Данченка. Предлог г. Душана Николајевића Градско веће је Јатило једногласно.