Opštinske novine

Др. Милорад Станој евић, начелнић Министарства у пенз., ђећник града Веограда

Финансиска сретства за подизање Београда

Целокупан народаи доходак произилази из земље, капитала и рада. Принос од рада је надница, од капитала зове се добит или интерес а од земље зове се земљишЈна рента. Земљишна рента је принос који једно земљиште даје без улагања рада и капитала, односно по одбитку оба ова елемента, ако су исти уложени. Ова подела се мора чинити и у том случају, кад се сва три момента или два од њих налазе у истим рукама. Из овог привредног односа тј. поделе народног дохотка ироизилази цело социјално питање данашњице. Ако је овај однос правичан и здрав, онда је и цело социјално питање постављено на чврсте основе, одн. ако је подела овога народног дохотка неправична онда је социјално питање дотичне земље неправично и болесно. У овом последњем случају морају се чинити велике жртве за решење овога питања. I Нас се овде тиче питање Београда. Зато ћемо се задржати мало на посматрању његовог развића за ових последњих сто година. Шта видимо? По ослобођењу од Турака Београд је био важна тврђава и за одбрану и напад, као што је то и пре тога био. Ко је био његов господар, владао је целим подручјем, које се налази у сливу Саве, Дунава, Мораве, Тисе и Драве и због тога су и биле тако дуге, страшне и упорне борбе око Београда. Током векова турске владавине м одмах по ослобођењу, Београд није имао никакве друге вредности сем војничке, чију су вредност у том! погледу још и Римљани знали да цене. После учвршћивања наше националне државе, важност Београда постаје многострана. Док је његова војничка важност све више опадала и његов значај као војничке тврђаве све више се губио, дотле је његов значај као привредног културног, саобраћајног и политичког средишта, како за Западну Европу тако и за ближи Исток, све више растао. Становништво је било ретко насељено и сем оно мало насеља на Дунавској падини — Турско насеље —и на Савској падини — Српско насеље, — сва остала површина

данашњега Београда била је празна и ненасељена. Цело то земљиште било је под ливадама, пашњацима, њивама и шумом. Шта више још и после рата 1919, 1920, 1921 и 1922 године, дакле пре десет до петнаест година, многа данашња лепа насеља, која имају асфалтне улице, водовод, канализацију, електрику и спојена су са центром вароши саобраћајним сретствима, била су испасишта стоке или су била превртана плугом. Наши ратници, вративши се после демобилизације својим кућама, нашли су се пред многим тешкоћама материјалне природе и били су приморани да ту земљу продају. Шпекуланти са земљом су је куповали на хектар, а парцелисану продавали на кв. метар. Један хектар такве земље купован је по 20.000; 30.000, највише 100.000 динара, што ће рећи, два, три, највише 10 динара по једном кв. метру, а продавали је по 10, 20 и 30 пута скупље. То је претстављало посао са зарадом оД 1000°/о и преко тога. Г. Коста Главинић стари и дугогодишњи претседник Општнне Београдске, наводи, да је 1889 године земљиште око данашње Хартвигове улице (Београдске) коштало 0,20 пара динарски 1 м 2 — и махом је било у општинским рукама 1 ). На котежу Неимар земља је парцелисана и продавана по 40 до 60 динара 1 кв. м., а данас, када је Општина спровела водовод, електрично осветлење и асфалтирала улице, један кв. метар кошта минимум 300.— динара, па се пење и до 500.— динара. Пошто је, пак, парцелациона банка купила од првобитних сопственика непознато нам је. На данашњем котежу „Неимар" још 1922 и 1923 године могле су се видети овце и говеда, како мирно пасу као на некој удаљеној планинској падини или на суватима Копаоника. Кроз средину котежа, самим; потоком, Општина подиже главни канализациони колектор и по свршеном послу дотична имања, везана одводним каналима, скочиће још више у вредности. Такво скакање вредности имања није везано ни за рад, ни за капитал дотичних сопственика, већ искључиво за рад и капитал који је Општина,

Ј ) „Правда" 10 фебруара 1935 год. бр. 10876.