Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВТ4НЕ

Стр. 173

ку и политичку улогу између Турака и Срба, наравно, искоришћујући једна и друге. Ускоро после ослобођења, цинцари су се почели нагло посрбљивати, тако д.а су данас, у колико су као такви по имену познати, тако крвно изукрштани са старим и новим београдским породицама, да је тешко пронаћи неке разлике. Из напред изнетих чињзница следују закључци који се без икакЕИХ тешкоћа могу проверити чим се мзло критички пропрати наша блиска прошлост. У колико су нестајале праве београдске породице, у толико се изразитије показивао нов тим комбинован из свих осталих познатих крајева наше државе. Тај нов тип је југословгчски, у правом значењу ове

земље и стога влада уверење, да је довољно једном човеку истаћи се у Престоници, па да се прочује у целој земљи. Пре рата, мишљење Београда било је мишљење Србије, а данас се са поузданошћу може рећи, да то исто важи и за Југославију. Радости и невоље Београда, радости и невоље су целе земље. Није случајно он постао политички пијемонт наше нације. Анексијом Босне и Херцеговине од стране Аустро-Мађарске, Београду је био задат ударац, који је заболео исто тако као некада Србе пораз на Косову-Пољу, 1989 год. Кад се овим поразима дода напуштање целе држ&ве год. 1915 непријатељу, онда морамо поверовати да су наше највеће победе дола-

Кнез Михајлова улица

речи. Племенске нијснсе и позкате карактеристике слили су се и дале нешто ново. На тај начин је Београд апсорбовао дошљаке, управо југославију, или боље речено, Југославија Београд. Немогуће је данас издвојити Београђане од дошљака. Одузети данас Паризу странце и оне који су се из провинције доселили, он ће остати пуст и претвориће се у Гренобл, а највише у Лион; али одузети Београду дошљаке из свих делова Југославије, шта би од њега остало? Овакав Београд самим тим, током времена, постао је легитидаши репрезентант Југославије и политички квалификован да се јавља као управљач и арбитер у свима питањима општег интереса. Пошто је концентрисао у себе све идеје наше младе југословенске нације, све снаге моралне и физичке, самим тим претставља главу на југословенском телу. Београд је привукао најамбициозније и најспособније људе из целе

зиле од пораза, управо порази су били као нска увертира славних победа, које су у ствари жинеле у души народној и у њих се толико и тако дуго веровалсј да су најзад постајале стварност. Значи, да се победа увек не постиже, ако се јуриша напред, гази и предајз огњу непријатељско добро, већ у истини, победа се налази, у свом амбијенту, у моралној снази једнога народа, његовој националној свзсти и култури. Из Београда је увек зрачила нека мистична моћ, која се распростирала у цео народ и одржавала му веру и поуздање. Београд није постао пијемонтом само због свог згодног географског положаја, већ најзише због свога становништва, које је умело и уме да изрази и испуни народну идеологију на један савршен начин. Данашњи Београђанин је носилац и тумач љубави према овој земљи, најбоље предиспониран за културу и војништво. Од онога реда, управо варошке касте, 5* >