Opštinske novine

§ БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 183

немају завршни рачуни, да би се могло видети како се завршила прошла буџетска година. Буџети се праве чиновнички, без дубље студије и приходи ће ове године морати подбацити. Велик цизнос летећих дугова има својих страшних реперкусија, јер општина не може рачунати да ће доћи до јевтиних набавака, пошто људи нису сигруни да ће доћи до својих парз. Док се не изврши санација тих летећих дугова путем једног зајма, не може се рачунати да ће општина моћи јевтино набављати оно што јој треба. Мада уштеде на личним издатцима неће урванотежити буџет, г. др. Попс налази да ое овака персонална политика у Београдској општини неће више моћи водити и он верује да ће г. претседник то питање решити како треба. Као последицу своју замерку, г. др. Попс је указао на смањивање помоћи Материнском удружењу и друштву Насушни хлеб, моле'ћи да се оне помоћи из прошле године не смањују. Г. Душан Николајевић Примајући у начелу извештај претседника Буџетске комисије, ја сам слободан да учиним две три констатацјде. Једно од најглавнијих места у томе извештају јесте да је Београд град који нагло осиромашава. Несумњиво је да је Београд једно место које се пролетаризује. Разлог релативној пролетаризацији не лежи, бар не цео, у оним факторима на које је мислио поштовани г. известилац буџетске сежције; разлог треба тражити у природи саме ствари. Са развитком односа, са економском еволуцијом долази и извесно пролетаризоваше. Ово пролетаризовање је, мемеђутим, појачано погрешном економсвом и финансијском политиком државе и општине. Наша финансиска политима ударила је одмах по ослобођењу сраталним правцем. Она је наш здрави новац везала за новац једне пропале државе. Одржавајући абнормални курс од 1' : 4 финансијска политика наше државе дала је потстрека да цео наш привредни живот пође једним ненормалним путем и да та ненормалност да маха несолидним: елементима у нашој привреди. Поједини наши стручњаци правдали су принудно нормирање курса потребом капитала. Међутим, за обнову нашег привредног живота нису били потребни фиктивни капитали него реални. Ја поштујем здраве елементе претставника наше трговине и усвајам врло много речи г. Динића, али мислим да добар дво застоја, кризе и мртвила, наше трговине, добар део разлога за • то треба потражити и у несолидности доброг дела наших тргов,аца. Целокупна ситуација Београда данас је ипак таква да, поред свега тога што он сиромаши више него што је нормално, не даје нам праза да будемо сасвим песимистични. Новца има у нашем граду, има га, али је он врло, много у руиама једне маишне која своје Капитале не чини продуктивним. Држава и Општина, међутим, не морају имати нарочите обзире према онима чији капитал није продуктиван. Они који живе само од ренте, у њеном економски најнепозитивнијем виду, немају право да данас, када сваки мора да привређује, очекују обзире од стране државе и општине.

Сматрам да Београд може да поднесе и већи буџет ако буде на нашој сграни солидносги и реалног схватања интереса општинских. Утом погледу потпуно одобравам речи г. Претседника да се има да омеђи шта је општинско, а шта државно. Ако држава буде одговарала својим обавезама према Општини ми ћемо бити у стању да много више но што је то до сад било оспособимо општину за њене социјалне и културне задатке. Самим тим ја бих желео, не да коригујем мога одличног пријатеља г. Протића, него да нагласим да је збиља тешко данас одвојити Општину Београдску од онога што он зове престоницом. Београд је увек био један град што је по цену својих интереса отварао своје срце свима нашим људима из целе земље, који су, било из којих мотива, било из економске мизерије или зато што су вођени неким идеалима, тражили, не само своју екокомску, него и душевну егзистенцију у нашем граду. Своје традиције Београд треба да настави. То је једна од основних мисија Београда због које је Београд и играо тако претежну улогу у историјском стварању наше данашње велике државе .... Мислим да је скроз погрешно што извесна господа већмици хоће да спасавају општинске финансије преко тако зване редукције чиновника. 30% целокупних прихода Општина даје на отплату ануитета. Дакле 92 милиона иду на ануитете. Ако срачунате шта коштају ти чиновници, поред свега тога што њихов број није мали, они ипак не коштају онолико колико би гоопода већници хтели да претставе. Нарочито не коштају ако не заборавимо да социјална мисија Опнгтине и на томе пољу мора да се потврди. Господо, поред ове повике на општинске чиновнике за ово кратко време које сам ја, као већник провео, могао сам констатовати да огромна већина општинских фунКционера чини част својим радом Београдској општини. (Одобравање). Ја ћу да завршим. Сматрам из свега овога што се до сада говорило, да је ипак најпозитивније, регулисати што пре однос општине према држави и државе према општини. Слажем се са г. Станојевићем у погледу смањивања трошаринске стопе и о потреби да се у једно извесно време, ако се то може, уопште трошарина укине. Примајући потпуно у начелу буџет, ја сматрам да поново треба нагласити да Београдска општина треба коликогод може да одговори својој еоцијалној и културној мисији. Београд је, господо, до Ослобођења био национални идеал Југословена; данас он треба, он мора да буде социјални и културни идеал Југословена. (Живо одобравање). Г. Богдан Крекић Говор г. Богдана Крекића у начелној дискусији био је. најобимнији, трајао је преко два сата. Г. Богдан Крекић је констатовао да Градсковеће мора да приступи претресу буџета: без познавања социјалне структуре Београда као прве основе, без познавања имовног стања Београђана, као друге основе и без познавања привреде Београда и без завршних рачуна, као треће и четврте основе. С тога се нема потребан критеријум да се процени, да ли је предложени буџет велики или није за прилике Берграда и његових становника.