Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 185

шачи више купе и потротше^ у толизсо ће и трошарина бити већа, а не 'Треба заборавити да је трошарина кичма општинског буџета. Тим поводом г. Крекић критикује порески систем Београдске општине и констатује да је она, према статистичким податцима, на последњем месту у социјалним, просветним и културним функцијама, али је на првом месту у погледу најнеиравичнијег пореског система трошарине, Пошто је оправдано расположење већника, да Општина треба најпре да плати своје дугове, потребно је покушати да држава плати свој дуг општини из кредита за јавне радове, и кад се општина отресе својих дугова, моћи ће са новцем који издаје на камате приступити изградши Београда. На крају г. Кремић изражава жељу да што пре из слободних избора произађе нова управа, која ће приступити решењу тешке финансиске ситуације у Београдској општини. Г. Стеван Милутиновић Г. Милутиновић је изложио напоре буџетске комисије да се буџетска равнотежа одржи. Ти напори билп су отежани наслеђем буџетског дефицита од прошле управе у исносу 42,024,631,60 дин. само за годину и прежо 131 милион динара за раније године. Иако се чине напори да се изврши компресија расхода, ипак се извесни расходи неће моћи отклонити све дотле док се не изврши редукција запосленог чиновништва. Оптерећење у буџету претстављају такође и функциони додатци, иоји износе преко 2 милиона динара. Уравнотежењу буџета допринеће и већи приходи који се очекују после реорганизације трошаринске службе, као и од проширења саобраћаја на Земун и остала предграђа престонице. Чим се добију потребна овлашћења, треба укинути или смањити за 50°/о све споредне принадлежности, извршити систематизацију места и укинути извесна одељења, у колико се показују сувишна. Недовољне еуме предвиђене су у буџету за социјалну помоћ, али пошто за ову годину није могло бити друкчије извршиће се ревизија код свију оних лица која примају помоћ, привремену, сталну или у виду пензије. Ипак се са задовољетвом може констатовати да су, благодарећи одбору коме на челу стоји познати књижевнин г. Душан Николајевић, унете знатне дотације Културном отсеку. Г. Милутиновић је опширно образлагао потребу осниваша Регулационог фонда, у смислу чл. 126 грађевинског закона. У овај фонд треба унети све дотације за експропријацију, суму предвиђену за расељавање Јатаган Мале, као и све приходе који проистичу из грађевинског правилника. Г. инж. Милан Нешић Реалност буџета у једној оваквој институцији као што је општина, рекао је г. Нешић, врло је релативна. Она у општини зависи у првом месту од социјалних обзира који се морају имати, од рационалне организације рада, а великим делом и од вредности, спреме и поштења чиновништва. Мада су приходи у

последњим годинама опадали, ипак не треба губити наду да ће се предвиђени приходи остварити, јер је то опадање прихода схваћено као последица начина рада у минулим годинама. Што се тиче односа личних и материјалних издатака, ту се не може наћи неки критеријум за процену овог односа. Општина као социјална установа није у могућности да своје личне издатке увек подешава према инвестиционој суми, јер ту постоји и статутно особље, које је ушло у своја права која се не мору одузети. А суме за радове и за многе корисне подухвате морале су бити брисане из буџета, да би се успоставила равнотежа у буџету, јер је летећи дуг од 173 милиона динара велики терет за општинсМе финансије. Врло похвално г. Нешић се изразио о раду одељка за штампу, туризам и културну пропаганду, који издаје службене недељне новине, издаје часопис Београда, бави се проучавањем свих социјално-културних прилика и руководи акцијом туризма, због чега заслужује пуну пажњу. О томе проф. инж. г. Нешић подвлачи: — Ја бих у томе погледу прво хтео да укажем на културну акцију нашу и да се задржим на нашем Одељку за штампу, туризам и културну пропаганду града Београда. Мени је стало да о томе кажем неколико речи због тога што сам имао част да у своје време и потстакнем оснивање овога одељиа, нарочито одељка за туризам и културну пропаганду, јер сам схватио да је у пропаганди туризма велики интерес Београда као престонице. То није проста компилација онога што се у сВету ради, него је то уверење, које долази отуда што ја јако ценим и природно леп положај нашега града и друге услове које чине нашу земљу врло интересантном баш у туристичком погледу. Па каио је Београд и политички и културни центар наше земље, то свакако заслужује да се питању туризма поклони наша пажња у свак!ом погледу. Наш лист и часопис, који излази недељно као службене новине, а једанпут месечно као часопис Београда;, у коме ое износе врло лепе мисли, лепе студије и научне расправе, тај наш часопис и тај наш Одељак за штампу несумњиво поиазују лепе резултате. Наше новине нису ни мало пасивне. Ја сам себи ставио у задатак да скренем пажњу на околност, да смо ми наше новине организовали тако, да смо све издатке за штампање записника, за штампање разних статистика и огласа, који су раније износили око пола м!илиона дин., покријемо приходима од наших новина. Тих ставова више немате у буџрту и то је уштеда која долазји отуда што су ти ирдаци покривени приходима одноено уштедама, које дају „Општинске новине." Одељак за штампу, туризам и културну пропаганду ззслужује у истини нашу пажњу, јер поред репрезентативне мористи, даје нам једну чисту материјалну добит. Наш часопис „Београдсие општинс®!е новине" се штампа у 4500 приме,рак|а и о њему се могу чути само похвале. Да вам још кажем, да тај наш одељак врши многобројне послове, као н. пр. издаје службене недељне новине,, издаје часопис Београда, бави се проучавањем и испитивањем свих социјалнокултурних прилика Београда, руководи акцијом туризма