Opštinske novine

Стр. 188

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

од 8 марта тек. год. обавестио Општину београдску да је готов, да се питање општинског потраживања према држави расправи путем комисије, о чијем би се саставу, поступку и доказним средствима накнадно постигао споразум. За овим је саопштио да је по питању Маркарнице одређена мешовита комисија, која ђе извршити процену општинског земљишта на коме је Маркарница, као и обрачунати кирију коју Управа монопола није досада плаћала Ошптини за то земљиште. У ову комисију од стране Општине одређени су г.г. Ђура Бајаловић и Ставра Трпковић. О резултату рада комисије биће накнадно обавештено Градско веће. 2. Код тачке дневнога реда „Предлог за измену постојећег трошаринског реона Општине града Београда" прочитан је предлог г. Претседника, па се развила подужа дискусија у којој су учествовали: Већник г. Лав Брандајс изјавио је да у потпуности прима предлог о проширењу трошаринског реона на Земун, али се не може да сложи са предлогом да земунски привредници плате разлику између ставова земунске и београдске трошарине. Навео је да је то технички немогуће, да је неефикасно и скопЧано са трошковима, и најзад очито неправедно. Неправедно је зато, што се земунски трговци снабдевају робом углавном из Београда, и што су на ту робу платили већ београдску и земунску трошарину, а сада би по овоме предлогу требали да плате и ову ди^ ференцију. Пописивање и пријављивање робе преставља огроман посао, који је технички неизводљив, и за који треба ангажовати велики апарат. Неосновано је схватање да су земунски трошарински ставови јефтинији и да земунски трговци набављају јевтиније робу. Исто тако не може се узети да ће земунски трговци конкурисати београдским трговцима. Рок који је остављен да се изврши пописивање и пријава и сувише је кратак. Већник г. Стеван Милутиновић не слаже се са излагањима г. Брандајса и конкретним примерима доказује да у Земуну има неколико већих фирми које имају велике лагере робе, увезене из иностранства. На ту робу плаћена је у Земуну трошарина по знатно нижим ставовима но што су у Београду. Стога би ти велики земунски трговци, пошто су на своју робу платили мању трошарину, могли конкурисати београдским трговцима, продајући је по јевтинијој цени. Та конкуренција не би била правична и опр|авдана. Изјављује да треба примити предлог трошаринског одбора и г1 Претседника и да је на своме месту да земунски трговци, који раде ангро и имају велике лагере, плате разлику између београдске и земунске трошарине.

Већник г. др. Фридрих Попс предложио је да се ово питање боље проучи путем једне комисије која би широкогрудо расправила ово питање. Не треба дати повода Земунцима да буду незадовољни са радом Општине београдске, којој су они припали. При решавању овога питања треба водити рачуна у подједнакој мери како о интересима Београда тако и о интересима Земуна. Већник г. Ђура Жигић изнео је да би плаћање ове диференције било неправедно и да због једне или две фирме не би смело да се допусти да трпе остали трговци и привредници у Земуну. Од трговаца који су већ платили трошарину не треба тражити да поврх тога плаћају и неку разлику. Слободна сместишта која нису платила трошарину, платиће је по новој тарифи која ће од 1. априла важити за Земун. Већник г. Др. Милорад Станојевић ис^такао је да је покренуто ггатање крупно и да је трошарински одбор требао да изради један експозе, који би детаљно образложио и документовао учињени предлог. Проширење трошаринског атара већ самим тим значи повећање трошаринских стопа за велики део становништва. У погледу наплате трошарине сматра да сви лагери, било да су беџградских или земунских трговаца, морају да плате диференцију. Што се тиче наплате трошарине на робу прекупаца, ту се не би могао да сложи да ти прекупци плаћају ову разлику, јер се тај посао не би могао до краја да спровеце правично. По питању земљорадника из Земуна, изнео је да треба ослободити плаћања трошарине све оне производе, које производе на својим имањима ван трошаринског реона, ако ти производи служе за домаћу употребу. Сматра да је све те моменте требало узети у обзир приликом решавања овога питања и стога предлаже да се питање скине с дневнога реда, како би се добило времена да се <узму у расматрање сви ови моменти, које је г. Др. Станојевић напред нагласио. Већник г. Аца Динић сматра да ефекат за, 10'пштинску касу не би био велики од наплате ове разлике. Технички је неизводљиво да се правично спроведе пријављивање и пописивање робе, јер се не може утврдити, да ли је роба набављена у Београду или с друге стране. Сем тога врло је незгодно за земунске трговце, да им се у року од 15 дана пописује роба, и то пред ускршње празнике, када је промет нарочито жив. Београдска привреда неће се наћи у тежем положају ако се земунским трговцима опрости ова разлика. Она је до сада много поднела, па ће и озо моћи да поднесе. Већник г. Милан Мишковић стао је на гледиште, да земунски привредници треба да плате разлику о којој је реч, јер се годинама говорило како је трговина побегла из Београда због високе трошарине, и да је на рачун