Opštinske novine

Стр. 328

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

трагедије, Луја Бартуа, Министра спољних послова Француске. Нека овај храст, који ћемо сада засадити, буде вечита залога срдачнога пријатељства француског и нашег народа. Док !музике интонирају француску и југословенску химну, Претседник г. Влада Илић

После тога узео је реч градски већник и претседник Културног одбора Београдске општине, Књижевник г. Душан С. Николајевић, који је одржао један сјајан говор, у коме је снажним потезима изнео живот и ве-

Адмирал францускг морнарице г. Муже и француски посланик гроф де Дампјер са командантом Београда арм. ђенералом г. Војиславом Томићем и званичним претставницима на почасној трибини. и француски посланик гроф де Дампјер узимају Јашове увијене трооојкама наших и француских боја, и загрћу земљом корен храста.

Већници града Београда присуствују свечаном сађењу храста у спомен Луја Бартуа лика политичка и општечовечанска стремљења (поч. Луја Бартуа. Свечаност |је завршена Марсељезом и југословенском химном.

Свечана сахрана посмртних остатака нзгинудих руских ратника у одбрани Београда и на Содунском фронту 1914—1918 године

Када су ире пуних двадесет година, аустријски монитори запловили Савом и Дунавом, и када су на Београд и Београђане сипали читаве лавине усијаног челика, Мада је небо над престоницом ондашше Краљевине Србије било крваво и мрачно, зрачак светлости и наде у срца Београђана унела је вест, која се невероватном брзином пронела кроз варош: — Стигли су руски минери! Сви су похитали да их виде. Једна чета младих, снажних, крепких и одважних руских морнара-минера залогорила је на Чукарици, у фабрици шећера. Свуда, на сваком кораку, кадгод би се срели са Русима, и народ и војска, клицали би им: — Живели браћа Руси! — Спасиба, братушке! — одговарали би Руси и одмах ступали са њима у разговор. Доласком ових руских минера, ове прве помоћи наших савезника, нестало је и честих посета аустријских монитора, јер су их Руси гађали специјалним торпедима, које су из Русије са собом донели, а и Сава и Дунав такође су били посејани минама и од наше страие. Куражан и храбар још првих дана пао је од непријатељског зрна са монитора један млад руски под-

наредник — „старши", баш чаада је са обале Саве посматрао дејсгво торпеда који је био пуштен на аустријски монитор. Сахрана овог руског јунака обављена је, пре 20 година, свечано, уз све војничке почасти... Признање после 20 година. Од тога доба, од доба крваве и болне трагедије, коју је Београд са својим грађавима преживљавао 1914—1915 год., прошло је и нешто више од 20 година. Многи сведоци ове трагедије изгинули су и помрли за време повлачења кроз албарске гудуре, а они који су остали у животу, сиоро се и не виде и не чују. Јер кроз Београд сад тече један нов живот, по њему газе нови људи, који и не; слуте да врло често, ходајући београдским улицама, газе-. по костима најхрабријих јунака, који своје животе узидаше у праг своје отаџбине, а које сада покривају, ако не сасвим заборав, а оно бар црни слојеви асфалта... Па, ипак, они који су остали у животу, сетили су се својих изгинулих другова, те им подигли споменкостурницу на Новом Гробљу, у коју су смештене кости изгинулих бранилаца Београда.