Opštinske novine

в БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 369

вођења у дело ових асанационих мера, Париска општина одлучила је, да сада изгради мале станове за све оне своје грађане које треба да пресели из станбених јазбина*). Ово је урадила Француска са већином својих градова и у 70 п /о случајева решила свој станбени проблем, а наша Хипотекарна банка**), пошто је прво избацила стотине и сто-

*) Општина града Париаа, као и одбор Сенског округа, приступили су почетком 1935 год. асанацији и рушењу т. зв. „нездравих станбених острва". Специјална стручна комисија низом теренских анкета проучила је питање станбене асанације. Констатована је у појединим квартовима страховита пренасељеност. Станбеним анкетама и санитарним картотекама утврђено је у Паризу хиљаде правих „огњишта туберкулозе". Нарочито у дванаест квартова, где је густина пренасељености прешла 100 становника на хектар. Та станбена „огњишта туберкулозе" карактеришу се пренаоељеношћу кућа, влажним и безсветлосним становима и недовољним двориштима, Утврђено је, да је смртност од туберкулозе у тим „нездравим острвима" за преко 80% већа него у осталим градовима ФраИцуске. Борба Париске општине против тих „нездравих острва" врши ое плански. За сваку кућу установљена је вартотека станбене здравствености, у коју се уписује сваки смртни: случај од туберкулозе и све друге констатације, Проучавањем ове париске социјално-здравствене карто'' теке — за чије устројство у Београду ми већ годинама пледирамо — установљено је седамнаест главних „нездравих острва" са 4290 кућа и 186.594 становника. У тим станбеним уџерицама, здравствено-А социјална анкета Цариске општине открила је и обољење од — куге!.,. После овога социјално-здравственог теренског проучавања и |других дискусија у одбору града Париза, Париска општина приступа сада принудном рушењу свих тих нехигијенских станова, на место којих се подижу здрави, мали и јевтини општински станови. За станбено санирање тих нездравих крајева Париза одобрен је и кредит од скоро једну милијарду динара. **) Задржимо се неколико момената на овоме по станбено питање наших градова значајном детаљу, Више пута смо подвлачили потребу социјалнијег става Државне хипотекарне банке у питању станбеном. Наш Савез градова, као врховни комунални форум, требало би да преко Владе интервенише, да Хипотекарна банка даје бар 30% од укупне суме својих хипотекарних зајмова за изградњу искључиво малих станова или великих зграда са малим хигијенским и јевтиним становима. Каматна стопа ових станбених зајмова не би смела бити већа од 5%. Државна хипотекарна банка, међутим, обуставила је свако издавање зајмова ове врсте и легла на посао да на првом месту ликвидира старе зајмове и обезбеди правилно притицање отплата ио заосталим обавезама. Да ли је хипотекарна банка требала и смела да обустави даље пласирање зајмова у изградњу непо-

тине милиона из својих трезора на велике и у већини нехигијенске палате приватних лица — била је обуставила већ више од годину дана давање и тих скупих хипотекарних зајмова за подизање малих, јевтиних и хигијенских станова, који су нашим већим градовима данас најпречи... кретних имања, односно изградњу наших градова? Зар њена социјална улога не мора бити изразито наглашена!? Хипотекарна банка учинила је неоспорно много за квантитативни грађевински полет наших великих градова у последњој деценији. Нарочито за Београд, који данаС не би ни приближно био то што је, да Хипотекарна банка није просула стотине и стотине милиона динара, и од Београда — паланке, створила Београд — велеград! Али ни у данима свога грађевинско-хипотека,рног полета, Хипотекарна банка није водила доврљно разумну социјално-грађевинску политику. Зашто се н. пр. она није никада упуштала у испитивање изграђиваних станова њеним новцем, зашто није давала потстрека за изградњу малих, хигијенских станова, него је са неопростивом равнодушношћу посматрала како се њени милиони узиђују у станбене касарне бунарског типа, мрачне и мемљиве гробнице нашег подмлатка?! И када је таква непланска, антисоцијална хипотекарна политика претрпела неуспех, јер власници тих скупих станбених инсула — нису могли одговорити својим обавезама — Хипотекарна банка постаје стерилном и од целокупног свог хршотекарног рада задржава углавном ликвидацију својих потраживања! Зар она није обавезна морално — државничким обзирима према нашим градовима да закључи један грађевински зајам и да спречи да се прекине онај, и социјално и привредно значајан, коптинуитет грађевинског полета наших градова, започет 1922 године, а готово умртвљен 1934 године?! Велика и неисказана корист била би од тога: а) прво, назидала би се још која десетива хиљада јевтиних и хигијенских станова, јер — пада у очи — да је данас у нашим градовима зидање чак и мањих згра^а солидније и хигијенскије но пре десетак година великих и скупоцених палата. б) Упослило би ое хиљадама грађевнских радника и одговарајући број занатлијских радника, као на пр. столара, дрводеље, бравара, молера, керамичара, електричара и др. бранши, које стоје у непосредној вези са грађевинском делатношћу. Хипотекарна банка је државни завод бш §епег1к и као таква она је дужна да поведе више рачуна о значају своје финансијске интервенције и да не обуставља хипотекарни кредит сада, када је он у сваком погледу иајпотребнији. Зато би Савез градова требао да преко Владе утиче на Хипотекарну банку, да она неизоставно створи финансијска сретства и изради за лето ове и идуће године један детаљан програм о финансирању изградње малих, хигијенских и јевтиних станова, чија је рентабилност неокрњена! Ти хипотекарни зајмови имали би се кретати до суме од 350.000 динара на куће са