Opštinske novine

Стр. 432

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Тако смо место једног буџета имали ,,Општински буџет" ји^ буџете градских предузећа. како то стоји у упуствима Министарства финансија број 8200/УН од 3 октобјза (С.Н. број 231). Ипак преношење са лева на десно и са десна на лево „општински буџет мора чинити једну целину". Колико је то тачно види се из побуде да се тај § закона о градским општинама измени. Остали део упустава о техкичкој обради састава буџета остао је потпуно исти. Чак су са веома незнатним изменама, остали и формулари и исте цифре као и раније. Несумњиво да су све овакове одредбе делимично користиле. Раније нису многе општинске и градске управе имале довољно основице за такве радње, и радиле су према својој увиђавности. Сам закон о томе ништа није спомињао. Тек, ступањем на снагу Закона о градским општинама, једноставно се прећутно примењују одредбе Закона о државном рачуноводству. Иако је у томе закону посвећено саставу буџета 21 члан (од 9—30) ипак он :није обухватио све радње које се ту појављују. Ради тога и издаје Министар финансија сваке године упуства за састав државног буџета. Аналогно томе издају се и упуства за градске буџете. Само често се заборавља да ипак постоји извесна разлика између рада Државе и самоуправе. Државна је власт много сталоженији апарат него је општинска. Држава има други систем рада него општина. Она мора да има }ер се ни њихове функције у целости не поклапају. До сада се много времена бацило на лупању око дефинитивног формирања комуналних финансија. При ишчекивању бољих, поВољнијих момената, често се пада у старе већ давно одбачене заблуде. Нас овде интересује специјално начин састава град. буџ., с рбзиром на нове моменте који се ту указују. Сада када се очекује нова оријентација државног надзора и кад су све очи уперене у то да се, при сређивању државних финансија поведе рачуна и о комуналним установама, не можемо а да не нагласимо, да се и при изради упустава за састав буџетај изради једна применљива формула. У колико' је немогуће, — а практично то је неостварљиво — да се пре доношења Закона о градским и општинским финансијама, и пре нових стату та који би требали да у себи садрже нов дух. времена — да се тим упуствима постигне једнообразност израде градских буџета, да се бар донекле прилагоде стварним потребама. Ми знамо да не достају многи законски прописи, кад је реч о самоуправним финансијама, али једна упуства као што су била ова од 3 октобра 1934 г., не могу мењати правац једној законом одређеној линији. Тако се поред других појединости, наводи н. пр., да се плате службеника саобразе § 100 закона о

град. општинама, а међутим је § 159 казано К|ако и на који начин да се прописи § 100 примене на садашње службенике. И тако се преко овога н. пр. прешло ћутке. М;и не желимо овога пута да улазимо у дета,љнију критику досадашњег рада око састава градских буџета. То је ствар прошлости. Нас интересује шта ће да се у будуће ради. Поздрављајући свесрдно иницијативу да се са старом праксом подвојености буџета прекине, што се, хвала Богу на градске буџете применило свега за 1935/36 годину, ми донекле с правом очекујемо нову реч, реч која ће бити на месту, која ће садржавати живот комуналних установа, реч која ће погодити правилан правац комуналних финансија. Јер, како је буџет састављен тако треба и да се уради. Ако се ништа не узима уобзир него књиговодствене радње које су у вези са буџетом, па треба да се човек запита: па докле ће да иде са тим ,,измевам,а и допунама"?. За онога који прати кретање финансије из године у годину, кога интересују и најмање појединости, јер и она често садрже значајна питања, тај није у стајњу да се у лабиринту који се код многих градских буџета појављује снађе. Довољно је да примера ради узмете буџете престоничке општине н. пр. за 1919, 1928, 1931, 1933 и 1935/36. Ако желите да следите једне издатке кроз те године, да бисте видели како су расле његове потребе, вашој жељи не може бити удовољено. Систем састава буџета се сваке године мењао. Зашто? Зато што је једне године управа хтела овако, друге године надзорна власт тражила онако, треће неки утицајни хтели да буде другојачије, и форма се стално мењала. Оно кад се упореди буџет не 1919 него 1930 са 1935 и 36, човек мора скоро да се пита да ли је то буџет исте установе. Раније је буџет био растегљив. Свака појединост се издвајала док се данас пази и на форму, водећи рачуна о битности издатака. Али није и не сме бити најбитније код упустава, које надзорна власт издаје, да форма свих буџета буде једна. Она је и биће споредна. И само Министарство финансија, које је дужно да води рачуна о финансијама комуналних установа и о томе подносити парламенту извештај, мора се снаћи у буџету онако како га саставе, у техничком погледу, саме Општине. . Ради те једне и за сада незначајне потребе, не може се форма свих буџета да мења. Зато се предпоставља, да овога пута упуства неће ни садржавати „штампане формуларе" (и ако то прописује и § 124 Закона о град. општинама) ј као обавезну формулу за буџете градских управа. Мислимо да неће садржавати ни друге / ситне замерке које смо споменули, као и оне / које нису споменуте, а зна се да постоје. Потребно је да се изради известан критеријум поступка код комуналних финансија на-| ших градова. Недостатак јасних законских од-\