Opštinske novine
Арх. урбаниста Драг. М. Поповић
Парцелације
Није свеједно ко је сопственик једног квадратног метра земљишта у граду: општина или приватно лице. Као јавно-правна установа општина готово увек свој квадратни метар искоришћава у јавне сврхе, док приватни сопственици, гледајући искључиво своје интересе, желе да свој квадратни метар искористе
иоа ттн 6Р7Т0
Р Е.
V V
И <
'4, П Л А Н
1
П06РШИПЕ.
>
т е р е н дд
ПАРКО&И
14 УЛИНЈ.
- о
Г?ДЛ,ИАИ1КТА
ЈиЕНЈЈЛ.0
,1
,
Г р А 5 е>-^ л 1^РД ИЛНИК с А . V р е м ^
ИЗГРА5ЕПЕ
СМЈВ-ПОВРШ.
ПОВРШИНЕ.
<2, * 5 о
у алоку
Шема како се од новог бруто терена долазн до градилишта и прописа за њих за што већу ренту. И прак^са уређења градова није ништа Друго до борба приватног и општинског газдинства око овог квадратног метра земљишта. Елементи, од којих је састављен један град или његов део, даду се, тачно определити и одмерити. То су: обичан необрађен-бруто терен-утрина, онда нето терен за гра)ђење и проширење града, терен за улице, па терен за паркове и игралишта и, најзад, терен за зграде и дворишта или т.зв. градилишта. Обилан необрађени терен, који стоји на расположењу приликом проширења градова регулационим планом дели се одмах на три дела, који имају различиту корисну вредност: на терен за улице, на нето терен-за изграђивање_ града и на површине за паркове и игралишта. Терени за улице и за паокове излазе после ове поделе као готови продукти док се нето
терен за изграђивање града — (гра,дилишта дакле) појављује као несвршени продукат, који тек има да се изгради — изида. А сировинје, од којих се он изиђује су, најгрубље речеио, бетон, цигла и слободно тле за дворИшта. Њихови односи количина називају се у уређењу градова зонама. Зоне регулишу како се градилишта имају изградити. Одређују најпре однос између процента изграђивања и слободних површина за дворишта;, а истој Површини за из^ грађивање прописују и број спратова. Пут, дакле, од обичног необрађеног терена до одређене површине и броја спра,това, престављен је лепо једним дијаграмОм овде, како га је на конгресу градова у Паризу показао г. Антон Хениг из Келна. У сваком културном граду постоје уређајне основе са Грађевинским законом, на, основу којих се град подиже, али постОји и извесна грађевинска политика, која даје смер изграђивању града у жељеном правцу. Паметна грађевинска политика уз добре уређајне основе и Грађевицски закон у стању су много да учине за свој град, нарочито ак!о у њему има слободних грађевинских могућности. Београд је град огромних грађевинскИх могућности. Према своме пространству он је сразмерно врло слабо изграђен и насељен, јер има просечно само 27 становника на хектар- (и то у границама суженог атара, без острва и без вода Саве и Дунава).* Па кад се у другим земљама успевају да снроводе ^огромне реформе у начину изграђивања градова, који имају просечно) и преко 200 ст. на ха (Праг нарочито), ми не видимо никакве сметње да се при оваквим локалнИм нриликама то коренито и код нас ураДи. Београд има, сем тога, још једну олакшавајућу околност да се добро реформира у погледу свог изграђивања,. По грађевинском
*) На 8.585 ха иовршиие додазн 241.542 «тановника преиа подациаа из 1934 г. значи просечпо око 27 становника на 1 ха. Има, додуше, квартова впше насељених: густих насеља са 110 ст/ха, а средњих 70 ст/ха и она у толико мање имају грађевинских могућноети.