Opštinske novine

Стр, 652

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Међутим, остала штетна и исто тако убитачна насеља могу се решити на разне начине, а свако ваља посебно испитати на који начин да се реши. Садашња Општинска управа, на челу које стоји уважени Претседник г. Влада Илић, жели да и ово питање реши још пре будућих општинских избора, те да Јатаган-мала својим постојањем неотежава рад и положај новоизабраној управи градске општине. Као што се из поменутог анкетнога реферата г. Сл. Видаковића види, насеље Јатаган-мале и по простору, и по броју кућевласника са члановима породице, и са бројем њихове чељади, стоји овако: ,,на простору око десет хиљада квадратних метара подигнуто је 700 жалосних кућерака са 2.355 оделења и 80 дућана и радионица; у којима живи 1.150 породица и то: 608 власника, 550 закупачких породица, 40 власничких породица имају зграде ван Јатаган-мале, а 200 породица имају имања ван Београда, махом по селима; 150 породица циганско-чергашких, које су до доласка у Јатаган-малу, живели чергашким животом, кра] друмова под чергом. Правих Беоограђана у Јатаган-мали има само 80"/о о којима би се Београдска општина, можда, морала побринути". Као што се из наведене анкетне статитистике види да је велики број породица и становника у ЈатаганНмали, а та са тако велика маса житеља неда тако лако уклонити, а још мање то може учинити општинска власт. Анкета подноси предлог: да Општина уклони становнике, који имају своју некретнину било у Београду, било ван њега, као и онс који нису Београђани, но су на недопуштен начин дошли са села или из других градова и противно закону населили се у Јатаган-мали на туђем имању! Кад се ти становници уклоне, који неприпадају Београду и сваки се упути у место одакле је дошао, односно на своје имање, онда се предлаже да Општина за онај део становништва, који припадају Београду, а пуки су сиромаси, подигне мале али хигијенске станове на коме другом месту. А за те породице, које се не могу уклонити, потребно је 720 станова или 180 зграда за које би ваљало, по мишљењу претседника анкете г. Видаковића сем плацева, утроши' ти за изградњу зграда најмање осамнаест милиона динара. Мени се чини да је овај предлог последње анкете за коначно решење уклањања Јатаган-мале, на сваки начин добро-желећи али и сувише наиван, односно депласиран према врло ниском нивоу наше комуналне политике и тешким финансиским приликама наше општине. Познавајући Београдску општину, ја сам: њена жива историја више од половине века,

уверен сам, да Општина ово не може извршитн и то са више разлога и из више обзира. Општина то не може извршити, пошто за то нема ни способности, ни подобности, јер законска организација Општине и њене управе није таква, да би давала пуну слободу најпотпунијег замаха у свима питањима комуналне политике, како у политичком, тако и у финансијско-економском погледу. Општинске управе кроз толики низ година нису готово ни покушале озбиљно, да реше друга далеко прешнија и баснословно потребнија питања, од чијега је решења зависио општи и свестрани напредак у свима правцима живота наше пре* стонице. Највећи — готово животни — интерес Општински изискивао је, да још пре више деценија прво подигне свој Дом са свима осталим потребним одељењима и грађевинама за смештај свију општинских надлештава, и државних за које се Општина стара, да не плаћа ми* лионске кирије и да јој надлештва нису ра* штркана по разним крајевима Београда, са чега Општински послови трпе уштрб а грађани подносе разне штете и неугодности. Па онда су општинске управе у своје^уг добро схваћеном интересу без по муке и без великих жртава могле да подигну на рачунској основи велике и велелепне станбене палате, за своје чиновништво и остало службено особље, који би скромнијим киријама амортизовали уложени капитал за одређени број година. А подигнуте зграде улепшале би град и после амортизације доносиле би општини велике приходе стално и вечито, са којима би могла даље изграђивати и уређивати Београд. Али као што већ рекосмо, општинска управа, па ма од којих грађана и ма какве способности и стручности била састављена, нема за те послове ни способности ни подобности јер је законском организацијом, са свима својим Дирекцијама постала по превасходству искључиво бирократска установа, којој би за подизање потребних јој гра.ђевина требало више табака хартије но цигала за те грађевине, и више мастила но малтера! Да би се општинска управа могла ослобобити за решење свију послова у својој комуналној политици на реалној основи, потребно 1 *е законским путем уклонити из њеног пословања ту до зла бога нееластичну бирократску администрацију и унети више иницијативне гипкости! И тек ако меродавни то учине, може се очекивати здраво и систематско подизање и уређивање престонице, која треба свима својим уређајима да чине част нашој великој отаџбини и нашој нацији. Решење Јатаган-малскога проблема општина, оваква каква је по сили прилика и својој законској организацији, може да реши само тако, ако га, с обзиром на материјална срет-