Opštinske novine

Стр. 292

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

остале геолошке школе у свету. У њој је Петковић остао годину дана, слушајући професора Сиса и радећи у Палеонтолошком Институту Бечког Универзитета. Године 1905 изабрат је за асистента Геолошког Завода Универзитета у Београду. Ту, у Геолошком Заводу, израдио је Петковић своју докторску тезу и положио је 1908 године докторат — хронолошки први у филозофском факултету Београдског Универзитета. У прво време Петковић се био посветио испитивању Геологије Јужне Србије. Одмах затим почео је радити и на Геологији Источне Србије. Његова позната монографија: о Тупижници, објављена у Споменику Српске краљевске академије, имала је већ обележје праве научне обраде. То је био први рад шегов о теренима Источне Србије; али он сам собом био је само почетак оне дуге серије радова, са којих ће Петковић постати најзнаменитији специјалиста у изучавању кретацејске периоде у Геологији Источне Србије. Синтезом тих радова дошао је Петковић, као што ћу мало доцније поменути, до сасвим нових, врло значајних схватања тектонике Источне Србије — значајних по томе, што је он њима оборио све погледе које су о формацији тога дела наше земље имали и наши и страни геолози. Његова слика кретацејских терена Источне Србије била је, дакле, први његов триумф; глобалан триумф његова дела, то је његова концепција тектонике Источне Србије. Како је могао Петковић доћи до тих својих схватања, због којих је његово име ушло у историју Геологије уопште? Један филозоф енглески рекао је, да ое општа историја може читати на два начина: унапред или уназад. Историју мисли, међутим, морамо читати на оба начина — на оба начина зато, што пратећи мисао у њезину развитку увек морамо знати шта је било пре ње и шта је, с друге стране, настало после ње. Тако ћемо и Петковићеву мисао разумети само т-аио, ако је будзмо пратили у току развитка геологије од првих дана њезине појаве у нас до оне прекретнице коју је у томе току она изазвала. Геологија је релативно млада наука. У првој половини XIX века СиУЈег Француз и 1,ус11 Енглез, били су вође њезине мисли. У другој половини тога века геологија се развијала нарочито под утицајем Сисових идеја. За развитак геологије у нас значајно је, што је прва свеска наставничког дела Сисовог, Оаз АпЛШг (Јег ЕгсЈе, објављена некако баш у оно време !кад је у Великој Школи установљена катедра Геологије. То Сисово дело изазвало је праву револуцију у Геологији уопште и утицаји Сисови виде се јасно и на еволуцији наше геолошке мислк. Својим знаменитим радом Жујовић је поставио основе Геологији Србије и успео је да Србију извуче из научне сфере Беча. И Цвијић као геоморфолог, већ по томе што геоморфологија залази у области и географије и геологије, бавио се и геологијом. Али је он проблеме геологије наше земље обрађивао у вези са рељефом њезиним, не залазећи при томе у поједина проучавања свих оних елемената, који се налазе у нашој земљи под кором њезином. Ти су елементи постали током дугих геолошких процеса и они су скупом својим коначно

и изградили слику утробе наше земље. Петковић је први увидео, да најпре у детаљима треба проучити стратиграфију формација. Тек у даљем току рада, по шегову схватању, требало је поступно прећи и на тектонику. У тој поступности и беспрекидном стремљењу његова духа према све сложенијим стратиграфско-тектонским питањима и проблемима изградио се познати колорит његове научне мисли. У самом почетку свога рада Петковић се стога сав био предао проучавању кретацејске формације наших терена. При проучавању тих терена запазио је он, да има врло велике сличности између кретацејске формације наших терена и те исте формације терена Јужне Француске. Због тога он са својим збиркама крену једнога дана у Гре,нобл. Тадашњи професор Геологије Универзитета у Греноблу, Килијан, био је чувен са својих студија креде. У његову институту је Петковић проучио све збирке Килијанове и одредио је своје. Те збирке шегове претстављају најдрагоценији материјал за проучавање креде наше области. Кад је завршио главни део стратиграфског раш"члањавања, ПетКовић у сталном наслону на идеје Сисове, отпоче прилазити и решавању тектонских проблема. На том новом тергну рада почео је он анализирати и критички испитивати радове и Бончева, и Цвијића, и Мургочи-а и Радовановића. ПровераваЈући их на оштрици својих ранијих детаљних студија и залазећи при том у све сложенија стратиграфска и тектонска питања, Петковић је синтезом својих радова изградио своје значајно гледиште тектонске структуре Источне Србије. Главни резултати тога рада Петковићева су озо: не завршава се пред — балканска антиклинала Ст. Бончева на Вршкој Чуки; и не постоји, као што Цвијић тврди, у Источној Србији четири тектонска елемента; и не постоје два одвојена планинска венца: Карпатски и Балкангки, као што се то раније мислило, већ постоји само је^дан, Карпатско-Балкански, планински венац (лук) у Алписком орогену. То схватање Петковићево је данас примљено у науци и један од најбољих тектоничара данашњих, Кобер, усвојио га је и изложио га је у своме познатом делу. Баб А1р1пе Еигора. Пред крај свога живота Петковић је почео писати Геологију Источне Србије. Прва књига тога дела објављена је после његове смрти у Поаебним издањима Академије, али ни у њој због болеСти, која је полако али свирепо подривала његов и иначе слаб организам, Петковић није могао да оцрта слику и неких најинтересантнијих терена Источне Србије. У другој књизи хтео је Петковић да напише и обради динамику убирања и формирања навлака и да оцрта утицаје Родопске Масе на структуру Источне Србије. Мислио је, и тако би вероватно било, да ће те његове студије бити врло драгоцени прилози за студије опште тектонике алписког орогена, али га смрт пре времена уграби на велику штету науке. Главни рад Петковићев био је посвећен студији геологије. Али се он поред тога, као организатор научног рада, бавио и другим неким пословима, који су били у тесној вези са геологијом. Он је био чувен са геолошког картирања тсрена; он је као уредник Геолошких Анала Балканског Полуострва томе београдском научном часопису дао обележје правог научног часо-