Opštinske novine

Стр. 296

БЕОГРАДСКЕ НОБИНЕ

али Академија рукује и задужбинама и фондовима који ће моћи тек доцније ступити у живот. Српска краљевска академија, која има малу држивну помоћ, има за свој научни и издавачКи рад, постигнут у прошлој години, да захвали искључиво и једино својим задужбинама и фондовима. Без љихове помоћи Академијин рад у показаним размерама не би био могућан. Из извештаја о осталом раду Академије запажен-а је још једна похвална иницијатива: Акадецшја наука је преузела акцију да се 1 у Београду као Престон&ци подигне нова зграда за Народну библиотеку. Исто тако, на молбу Министра нросаетс, Академија је прегледала пројекат Закона о архивама... У управу Академије изабрани су, поред претседника Академије г. проф. др. Богдана Гавриловића, за секретара г. проф. др. Александар Бе'лић; за оекретара Академије природних наука академик М. Миланковић; за оекретара Академије философских наука академик проф. др. Јован Радонић; за секретара Академије уметности академик г. Бранислав НуЈцић. Нови чланови. Академија је на своме главном годиШњем скупу изабрала за своје чланове: г. др. Антона Билимовића, редовног професора универзитета и досадашљег дописника, за правога члана Академије природних наука; г. Вељка Петровића, књижевника и досадашњег дописника, за правога члана Академије уметности; г. г. Вела Воука и др. Франа Тућана, професоре Универзитета у Загребу и др. Јована Харија, професора Универзитета у Љубљани — сву тројицу за дописне чланове Академије природних наука; г. г. др. Казимира Њича, професора Универзитета у Кракову и др. Олджиха Хујера, професора Карлова универзитета у Прагу — обојицу за дописне чланове Академије философских наука; г. г. Јашу М. Продановића професора у пензији, др. Људмила Хауптмана, проф. Универзитета у Загребу и др. Шарла Дила, професора на Сорбони у Паризу, сву тројицу за дописне чланове Академије друштвених наука. Објављивање досуђених награда Академије наука за 1935 годину. Наша Краљевска академија наука, као и Француска и друге академије, расписује сваке године стечаје — конкурсе за најбоља научна дела из појединих научних дисциплина. За ове Академијине конкурсе •одувск влада највеће интересовање, пошто награде Академије претстављају у целом свету и највишу научну утакмицу, и највеће признање које се на пољу науме и књижевности уопште може добити. У жељи да и даље негује ову духовну утакмицу међу нашим научним и књижевним радницима, наша Академија наука и ове је године расписала стечајеве за цео низ Академијиних награда. Сигурно због тога што су приходи њезиних задужбина још тако мали, она је приморана да одређује невероватно ниске суме за своје научне и књижевне награде. Ни један научни радник на евету, па ни код нас, не учествује у овим научним утакмицама ради материјалне награде већ ради највишег научног признања, ради научне и ду-

ховне награде, али је ипак умесна примедба једног дневног београдског листа да би те Академијине награде и по сјгми требале да буду достојније, као што је то случај код научних и уметничких утакмица у др.угим народима... На овоме свечаном скупу Краљевске Академије наука прокламоване су Ак.адемијине награде за 1935 г., (према расписаном стечају — конкурсу од 11 марта 1935 г.). Досуђене награде прочитао је секретар Академије проф. др. Александар Белић. Награде су подељене по групама, према задужбинама и фондовима Академијиним: За најбоље списе из здравствених проблема и из области етичких и педагошких питања (Задужбина Димитрија Стаменковићај награђени су научни радови г. г. Др. Грге Богића, лекара, (дело „За чување здравља") и г. Владе К. Петровића, б. претседника, Југосл. учитељског удруаЈења, (дело „Моја вера"). За расправу или монографију из српсие историје, политичке, војне и црквене, из српске филологије, географије и етнографије (задужбина арх. Нићифора Дучића) награђени су научни радови г. г. Николе Банашевића, професора, (дело „Циклус Краљевића Марка"), Др. Виктора Новака, проф. универзитета, (дело „Натко Нодило"), Милана М. Николића, професора, (дело „Крагујевачка гимназија"), Др. Војислава С. Радовановића проф. (дело „Народна ношња у Маријеву"), и Љубомира М. Милијћа, генерала (дело „Моравска дивизија другог позива под мојом командом"). За најбољи спис, патриотски написан, из области народне привреде (Задужбина Павла и Радојка Вуковића и сина им Петра) награђени су научни радови г.г. Симеона Гроздановића (дело „Основи и проблеми пчеларства") и Слободана Ж. Видаковића, шефа одељка за штампу, туризам и културну пропаганду Г.П. г. Београда (дело „Комуналне финансијг' наших градова") За најбољи спис из области трговинсме и финансиеке (задужбина Димитрија Перовића) награђен је научни рад г. Др. Владете С. Вуксановића (дело „Контрола кредита"). На конкурсу за најбољи спис из лепе књижевности и за књижевно најбоље дело, првенствено историски роман и приповетка из српске историје (задужбина Милана Владана Ђорђевића и задужбина Љубомира М. Михаиловића) награђени су књижевни радови г. г. Др. Стевана Јаковљевића, проф. универз. и књижевника, (два дела „Деветсточетрнаеста и „Под крстом"); Алзксандра Ђурића (дело „Страшна година"); Марка Марковића, (дело „Крива дрина"); Љубомира Петровића, (дело „Студије' из француске књижевности"). Похваљено је дело Вула М. Томовића (под насловом „Црногорци у првом балканском рату и посада Скадра"). Пошто је саопштио списак горе досуђених академијиних награда за најбоља дела према конкурсу Академије из 1935 год., секретар Академије проф. Др. Ал. Белић прочитао је одлуку о раеписивању стечаја-конкурса за награде АкадеМије наука у 1936 год. Тиме је и завршена ова свечана скутшггина Краљевске академије наука.