Opštinske novine

Сликарска хроника:

Сликарсће издоЉбе^

Никола Бешевић: Груж

ИЗЛОЖБА НИКОЛЕ БЕШЕВИЋА У УМЕТНИЧКОМ ПАВИЉОНУ

Има ту, свакако, још и неизједначенога, недочетога, сировога, па баш и промашенога, али визија и емоција готово су увек чисте и здраве, а пут кичице од палете ка платну праволинијски је и хитар.

Никола Бешевић је сликар светлих, топлих пленерских боја, сунчаних пејзажа, живописних далматинсжих и босанских градова, питомих обала са чемпресима и маслинама, на чијим се жалима смирено љуљушкају лептирасте једрилице или играју купачи; старинских тргова и улица, по којима врве шарене масе народа; бујног, жарко бојадисаног баштенског и пољског цвећа, гиздавих малих мртвих природа, па и већих фигуралних слика, студија и портрета, на-

Пејзажи као: „Груж", „Купалиште", „Градске зидине", „Трабакули", „Брацере" или „Житна пијаца" имају свој особени карактер и шарм, Исто тако и портрети: „Деца", „Буца спава" и ,Мала Словенкиња" или оне широко, пастозно третиране „Жетелице", и она пикантна мала мртва природа „Џезвица". Најсвежији, најнепосреднији, међутим, показује се Бешевић у

рочито дечијих, над којима титра нека тиха и безазлена сањарија. Један сликар који, необузет неким нарочитим формалним или техничким проблемима, слика, спонтано, импресионистички, оно што га баш) тренутно заинтересује, заголица, хватајући и фиксирајући живот — по Гетеовим речима — „у н>еговом шареном одблеску", са неким свежим, наивним, али присно-сликарским задовољством. Такав се огласио Никола Бешевић, већ од почетка, од својих првих. радова — да би се пЗбле доследно развијао и даље у том празцу и дао најзад и ову своју најновију колективну изложбу (отворена 1 III о. г.) која занима и привлачи, пре свега, својом лаком и искреном ведрином.

неколиким студијама цвећа, на пр. у оним једрим руменим „Камелијама", у оном деликатном „Пољском цвећу" као и у бујном шаренилу „Цвећа (бр. 26)". Један колористички лиризам који прошвара непретенциозно, простодушно, али изразито кроз најпростије мотиве, предмете природе. СЛИКЕ ПЕТРА ДОБРОВИЋА У ФРАН. КЛУБУ Посље једног, обимно као и садржајно, врло знатног периода жарког, лирски распеваног пејзажизма, Петар Добровић је већ на својој претпоследњој колективној изложби јасно и одлучно документовао свој повратак фигуралноме, нарочито, портрету. Крај још увек бројних, да, превлађујућих пејзажа, уметник је