Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ === бинама, би могао послужити за претставника напшх, градских, културних стремљенха а посебице нашег сликарства. ИЗЛОЖБА СЛИКА БУГАРСКОГ СЛИКАРА Г. ТОДОРА ДИМИТРОВА Тодор Димитров, млади бугарски живописац приредио је изложбу својих радова у просторијама Француског Клуба у Ратничком Дому. Димитров,а је 1916 године прекинула војна служба у самом почетку уметничког школоваша, који је после рата наставио у Риму и Ђенови, одакле ј? отишао у Јужну Америку и тамо р&дио неколико година. По повратку у своју отаџбину одржао је две изљожбе у Софији једну 1933 а другу 1935 године. Обадве су изложбе добро успеле. У главном, Димитров обрађује предмете који су сами собом живописни. Бира мотиве који су, тако рећи, већ готове слике, слике у обичном смислу те речи, т. ј. допадљиви мотиви чије просто бележење даје привлачан утисак на гледаоца. Избор свих њепових предела очигледно је инспирисан искључиво њиховом природном пикторесношћу, а не могућношћу даљег .разрађивања тога мотива. За њега изглед предмета !који ■обрађује није основа за изградњу једног уметничког дела но бељежење тога изгледа је шегов једини циљ. На овој изложби је Димитров врло веједнак у вредности радова. По неки пут његово је бележење ефикасно, сложно и непосредно, а по неки пут врло веодлучно, нејасно и еедовољно утанчано. Интересантно је поменути да се Димитров као уметник пока^ зује у најбољој светлости у обради зимских мотива са села. У њима је он тонски добар, у боји пријатнији и привлачнији но у обради летњих мотива. Изгледа да Димитров не може ехватити лето на елици другојачије до у доминанти жутог мадмија, што у обради таквих мотива даје ниеговим платнима изглед грубости и недовољне осећајности. По своме ставу Димитров је нека врста мешавине импресионизма и немачке савремене шкоље. Један став воји не само да није јасно одређен но је чак и опасан по даљи развој уметника. Ми незнамо какав глас Димитров ужива у Софији, али је извесно да у Југославији његово место као уметника, не би било врло завидно.

= — Стр. 309 Вреди забележити да Београд, и поред »егове привидне апатије према домаћој ликовној уметности, привлачи све више и више пажњу страних уметнииа. Било да нам странци долазе у нади да продају овде боље но код куће, било зато што сматрају да излагање у нашој преетоници носи неки морални престиж они чиве част Београду и Београђанима, и њихове изложбе

Димитров: Трг у Софији треба посећивати, нарочито када су у питању наша браћа Бугари. На послетку, кад не би било никаквих других веза између две братске земље осим узајамних уметничких изложби, ове би манифестације саме собом означавале еру зближења и заједничког рада. * Г-ца Динкисон приређује изложбу намештаја у малој дворани Уметничког Павиљона. Изложбу је отворио, првог марта, енглески министар на нашем двору г. Роналд Камбел. Г-ца Дикинсон је дуже времена изучавала наше народве мотиве и покушавала да на основу њих изради намештај иоји би стилски одговарао нашој народној декоративној уметности. Г-ца је стари и пожртвовани пријатељ нашег варода. Сава Поповић,