Opštinske novine

Стр. 204

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Лзубљана и Цеље подвлаче да тај пропис одвећ сужава слободу претседника и потпретседника. Траже да се брише мешање надзорне власти у ову ствар, а да се од градског већа тражи одобрење само за осуства која су дужа од 14 дана. Вараждин везује одобрење градског већа за дуже осуство од 8 дана, а исти рок предлаже и Савез градова уз захтев да се у § 84 брише крај реченице: ,,надзорна власт која осуство може одгодити". Град Велика Кикинда. подноси овакав конкретан предлог, коме се и ми придружујемо: „Претседнику и потпретседнику припада годишњи одмор од шест недеља- Наступ одмора пријављује градском већу. Претседник и потпретседник за службена и приватна путовања и осуствовања, која ће трајати ду;ке од 8 дана, мора тражити претходно одобрење од градског већа". § 85 говори о устројству одељака. Примедбе, са којима се слажу многи градови, резимиране су у свом конкретном предлогу града Крушевца: „§ 85 треба да гласи: ,,По градском статуту могу већи Градови и Градови у које улазе и поједина села по досадашњим законима, имати окраје (квартове), ради лакшеГ вршења додељеноГ посла из надлежности претседника Градске општине, осим оних који траже својом природом једнообразно вршење, или прелазе територијалну надлежност овоГа окраја. На челу окраја стоји чиновник коГа бира градско веће, а на челу села стоји старешина села који ће ући у кандидатску листу као већник дотичноГ села. Он отправља послове своје надлежности у име претседника Градске оиштине и по њеГовим упутствима и надзором■ Њихове одлуке сматрају се као одлуке претседника■ Особље које ће их помаГатиу раду одређује претседник из реда Градских чиновника". § 87 важећег Закона гласи: „Статутом се може одредити, које послове претседник градске општине из своје надлежности може поверити појединим чиновницима, који су на челу појединих управних Грана. У том случају одређени чиновници врше ове послове по упутствима претсе^ника". На овај законски пропис Савез градова учинио је следећи предлог за допуну: „У већим градовима биће претседници градске општине, а и потпретседници са сталном надлежношћу, толико заузети важнијим и замашнијим пословима градске самоуправе да се неће моћи бавити ситним радом вођења градске администрације и наджиравања рада градских службеника, а особито врше(Крај у иј

њем послова државне управе, па ће морати да имају нарочитог административног помоћника из редова градских чиновника. Место таквог помоћника моћи ће се, дакако, систематизовати статутом из § 100, али оно је тако важно, да би га требало у закону нарочито предвидети. Зато се предлаже ова допуиа: У § 87 додаје се овај нови став: ,,У већим градовима може се систематизовати место нарочитоГ чиновника, који ће бити помоћник претседника Градске општине у пословима целокупне администрације Града. И делокруг таквоГ чиновника одређује се статутом из става I овога §". Ми смо приликом говора о § 21 пледирали за увођење једног генералног директора градске општине, или како га назива Савез градова, административног помоћника претседниковог, те нема потребе да се поново враћамо на то питање. Само напомињемо, да су се са овим предлогом Савеза градова сложили наши градови као чланови истог, и да тај предлог треба неизоставно усвојити. IV глава важећег, закона нормира одредбе о делокругу града. § 88 важећег Закона о градским општинама претставља неку врсту програмског рада у делокругу градске општине. Дужности нису таксативно набројане, што је добро код ове законске одредбе, јер оставља маха стваралачкој иницијативи, него су дате само по општим групама. О трећој и четвртој групи, које говоре о социјалним и здравственим дужностима градске општине, говорићемо детаљно у нашем засебном одељку о социјалној и социјално-здравственој политици градских општина. Социјалне дужности градских општина морају добити посебно поглавље у допуњеном Закону о градским општинама, јер су оне данас најживотнија мисија градских општина. Сада ћемо да учинимо само ове примедбе: у целом културном свету постоји опште расположење да се комунално-социјални програм, наметне законом као обавезна дужност градскнх општинских управа. Код нас је схватање самоуправа тако несавремено, да су њој стављене све могуће препоне и рестрикције онде где би она требала да има највећи самоуправни полет; а тамо, пак, где би се читав низ извесних комунално-социјалних дужности имале да наметну законом баш ради просперитега градске заједнице и спровођења у дело једне јавне акције за социјалну правичност — тамо је законодавац био нејасан и непрецизан, па је, бежећи од једног бар минималног програма социјално-комуналне делатности, осгавио све на дискрециону вољу градских управа. ћем броју).