Opštinske novine
9
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 389
решавање о пословима из туђе надлежности. Због тога, она ове одлуке може само задржати од извршења. Према овоме, државни надзор над радом самоуправе састоји се, у начелу, у контролисању само заК10НИТОСТИ а !не и целисходности акта самоуправне власти; а затим у могућности задржавања од извршења незаконитих акта, а не у њиховој измени или замењивању... Напред је речено да § 98 прописује у начелу, изрично одобравање буџета. Која ће пак власт бити надлежна за одобравање, зависи од висине предвиђеног приреза, што указује баш на прирез као на онај елеменат у буџету услед кога се захтева изрично одобравање буџета. Уосталом, то је последица карактера приреза као јавне дажбине, за чије је прописивање потребан или законски пропис или одредба управне власти издата по законском овлашћењу. И пошто је прирез, који мора одобрити државна власт да би се могао наплаћивати, садржан у буџету, онда државна власт која је надлежна за одобравање приреза, одобрава и буџет. Којим ће се разлозима она при томе руководити, у закону нема изричне одредбе. Али, у § 97 је прописано уношење у буџет оних издатака који су за општину обавезни, и у довољном износу, што значи да ти издатци морају бити предвиђени у буџету према самом закону. Из тога произлази, да се прирез потребан за покриће таквих издатака не може избећи, у колико они не би били покривени каквим другим приходима општине, а последица је опет тога да се не може одбити одобрење приреза потребног за овакве расходе. Што се пак тиче осталих расхода, дакле оних који нису обавезни, да ли ће их државна власт, при решавању о висини приреза, узети у обзир и у којој мери, зависи од разлога њене финансијске политике. Нађе ли власт у следству такве оцене, да се услед тих издатака прирез повисује на предложени проценат који се не може одобрити, поставља се питање да ли је она еама овлашћена да смањи или евентуално потпуно избрише извесне ставке буџета, да би се расходи свели тако, да буду покривени оноликим процентом приреза који се може одобрити. Према напред изложеноме, право државне власти за одобравање буџета произлази из општег права надзора, а ово не садржи ни контролу целисохдности, нити могућност мењања општинског акта. Међутим, смањујући или бришући поједине ставке буџета, дрлжавна би власт неизбежно улазила у испитивање целисходкости послова за које су односни издаци пред 1 виђени. Самим тим она би прекорачила овлашћење које јој произлази из начела надзора, а за такву радњу не би имала ослонца ни у посебним одредбама о одобравању буџета. Затим, ово смањивање или брисање било би мењање предложеног буџета, а надзор не садржи право мењања општинског акта, па дакле ни буџета, а овлашћење за то није дато ни у специјалним одредбама. На концу, пошто би ово било преправљање б^уџета, то би значило састављање његово у извесној мери, а то законом није дато државној власти, већ је остављено општини (§ 76), као један од њених основних послова. А кад би оваква радња власти била противна општем начелу надзора, а затим кад би власт тиме изишла из круга своје надлежности и присвојила туђу, онда значи да она по закону не може вршити
такву радњу. С обзиром на то, а пошто државна власт код општинског буџета, по закону има право одобравања које подразумева и могућност неодобравања, она, у претпостављеном случају, може само одбити одобрење буџета, стављајући општини своје примедбе на буџет у погледу висине приреза. У следству тих примедаба, а да би дошла до буџета, општина ће бити дужна да буџет исправи и расходе прилагоди оној висини приреза коју је државна власт вољна да одобри, решавајући сама о томе које ће ставке буџета смањити или потпуно брисати. На тај начин државна власт остаје на терену надзора, а општини се не вређа њено право састављања буџета. Поред тога, мењање поједИних ставки општинског буџета од стране државне власти за њу се показује и непотребно, јер, кад је за њу од интереса само висина приреза, а не и висина појединих ставки буџета, и кад она, путем примедаба, изазове смањење приреза на проценат који она може одобрити, онда је циљ њеног надзора постугнут. II Код другог питања — права општинског службеника на тужбу против решења власти којим је смањена ставка буџета о његовим принадлежностима потребно је пре свега истаћи, да, према чл. 18 Закона о Државном савету и управним судовима, право на тужбу управном суду или Државном савету има појединац коме је актом управне власти повређено какво право или непосредни лични интерес на закону основан. Право општинског службеника на плату произлази из статута односно бановинске уредбе, дакле не из буџета. Према томе, смањењем буџетске ставке којом је предвиђена службеникова плата не вређа се његово право на плату, јер тиме није измењен онај акт из кога му то право произлази, услед чега он не би могао подносити тужбу по основу повреде права. Али, услед таквог смањења општина долази у немогућност да своме службенику исплаћује оне принадлежности на које он има право, чиме се опет вређа његов интерес. Тај пак интерес личан је јер се ради о службениковој плати; затим, он је на закону основан јер је његово право на одређену висину плате оснивано на статуту односно бановинској уредби, који су издати на основу закона; и на концу, он је непосредан јер смањење буџетске ставке о службениковој плати има за непоередну последицу немогућност исплаћивања плате у прописаном износу. И пошто, према овоме, смањење производи повреду службениковог интереса личног, непосредног и на закону основаног, њему припада право на тужбу против решења о смањењу. Са ових разлога, Општа седница Државног савета донела је ово РЕШЕЊЕ о разумевању §§ 96 и 98 ЗаКотеа о општинамја: 1) Министар финансија односно бан може предложени буџет одобрити или не одобрити са примедбама, али не може поједине позиције и партије смањивати или повећавати и тако изме!њен буџет одобравати. 2) Општински службеник има право на тужбу противу реше'ња Министра финансија односно бана, којим је у предложеном буџету односне општине смањена позиција у којој је предвиђена његова плата у износу предвиђејном општинским статутом или баиовинском уредбом.