Opštinske novine

10*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 390

бодан Ж. Видаковић, шеф Одељка за штампу и културну пропаганду града Београда. За оекретаре г. г. др. Боривоје Ђорђевић, шеф антитуберкулозног диспанзера града Београда и др. Петар Драговић, лекар државног антитуберкулозног диспанзера. Благајник др. Петар Осиповић Ганц, лекар. Управно пословање Лиге подељено је према правилима Лиге, у стручне секције: фтизиолошку, економску и социјалну, чије је конституисање такође извршено 8 маја т. г. У управу фтизиолошке секције Лиге изабран је за претоедника оекције проф. г. др. Александар Радосављевић, проф. универзитета, а за чланове г. г. др. Жарко Рувидић, сан. генерал, др. Јеврем Недељковић, доцент универзитета, др. Лазар Генчић, санит. генерал, др. Миливоје Милошевић, шеф одељења за грудне болести Државне болнице, др. Бора Ђорђевић, шеф антитуберкулозног диспансера, др. Љубомир Вуловић, дечји лекар, др. Богдан Косановић, хирург, и др. Влада Спужић, лекар. У управу Социјалне секције Лиге изабрани су за претседника оекције г. Слободан Видаковић, шеф одељ. за културну пропаганду, а за чланове: г. г. др.

Миодраг Врачевић, директор антитуберкулозног диспаноера, др. Чеда Ђурђевић, санитетски генерал, Богдан КреКић, већник града Београда, др. Љуба Поповић дирсктор „Времена". Др. Бора Ђорђевић, шеф антитубер. диспан., Димитрије Наумовић ген. директ. железница, Глигорије Божовић, књижевник; др. Љубомир Вуловић, дечји лекар, др. Петар Драговић, лекар Антитуб. диспанзера и др. Пе 'тар Осиповић, лекар. У Економску оекцију изабрани су за претседника г. Милан Мишковић, већник града Београда, а за чланове г. г. др. Лазар Ге1нчић, сан. генерал у пензији, г-ђа Љубица Кујунџић, Јелејна Ђорђевић, др. Марија Ђурић, лекар, др. Ђура Ђуровић, п. директора града Београда, и др. Петар Осиповић лекар. У школски одбор Лиге изабрани су г. г. Милан Петровић, др. Бора Ђорђевић, др. Стаја Стајић, Милан Шантић, проф. Божидар Зечевић, др. Марија Ђурић, Агница Марковић и Ружица Хелихова. Одлучено је, да се у Београду приреде велике антитуберкулозне манифестације. Ови антитуберкулозни дани приређују се од 17—23 маја. 17 маја тек. год. одржаће ое на коларчевом универзитету свечана академија Лиге против туберкулозе.

Извештај о раду Саветовадишта за спасавање алкохоличара у Београду

Још 1931 године Велика ложа ставила је себи у задатак да систематски почне изводити спасавање — лечење алкохоличара. Ради тога упутила је преко јавности један апел: 1) да од својих чланова и пријатеља из што више места у земљи прибави податке колико се у појединим местима налази случајева тежих алкохоличара које би требало спасавати и лечити; 2) да ће за сваки поједини случај по жељи самога алкохоличара или његове родбине давати усмено и писмено савете и старати се о његовом епасавању и лечењу. По првом позиву примљено је одговора из стотинак места у земљи, а највише из оела и малих места. У тим местима пријављено је по 4—,10 и више таквих случајева, слата су њихова имена и адресе и В. ложа је на те адресе слала опомене у виду летака. Исто тако примљено је око 200 писама и молби за лечење и спасавање појединих случајева. Овима је слат један упитник и потребна литература. На основу одговора слати су и савети. Показало се да је за највећи број случајева било потребно заводско лечење. Међутим, таквог завода за лечење алкохоличара још немамо иако је за њега велика потреба. Према томе и резултати у већини случајева нису могли бити повољни. Али ое при томе показало да у нашој земљи која има 20 хиљада насељених места, и ако у сваком месту има просечно по 4 алкохоличара, да има око 80 хиљада људи оданих алкохолу, које би требало спаеавати и лечити, и да је према томе велика потреба за установама: Саветовалиштима (Диспаноерима) и Заводама. Сасвим је разумљиво колику штету и оиасност претстављају сви ови алкохоличари по здравље,

расу и привредну снагу, како за себе тако за своје породице и за целу државу. 1934 године кад је по одобрењу Министарства отворено прво Саветовалиште и поверено старешини В. ложе Др. М. Ђ. Поповићу, почела је да се нагло повећава пооета тако да је до сад посетило преко 1100 лица, највише из редова радника, занатлија и оељака. Само за последњих неколико меоеци посетило је 800 лица оба пола из 80 разних места, највише из Земуна и земунског среза као и удаљенијих места. Сви пооетиоци долазе сами или их доводе ранији посетиоци који су ое помогли, и траже спаоење и лечење. Сваки пооетилац долази по 4—6 пута у току од 2—4 недеље. Успех се показао као ванредно добар (рачунамо прреко 95 °/о успеха у потпуном одвикавању од алкохола). Један велики број посетиоца учлањава ое по том у ложе трезвености и постају необично ревносни пропагатори, пошто су лично највише страдали од алкохола. Извесан број тражи савете за одвикавање од дувана што такође добијају. У Саветовалишту ое употребљавају опште познате и опробане методе, као и методе до којих се сопственим искуством дошло и које су се као врло ефикасне показале. Велика ложа, односно Саветовалиште не располаже готово никаквим сопственим сретствима нити ужива ма какву субвенцију и због тога врло тешко може да савлада врло разгранати посао у Саветовалишту који изискује врло много времена и стрпљења, као и материјалних издатака. Саветовалипгге мора