Opštinske novine

Днтон С1сала, референт Мин. просбете

Подиз&имо здрав подмладаћ (Поводом дечјих дана у Београду)

Нема већег задовољства и веће радости у нашем градском животу него што су здрава деца. У здравој деци гледају родитељи напредак и будућност своје породице. Она ће бити носиоци њиховог имена, чувари њиховог имања и јемство да ће се њихова имања и дела наставити и преносити с покољења на покољење. Здрави родитељи и здрава деца то је најлепша слика коју нам може пружати породични живот Београда. Како нам лепо приказује ту слику наш велики песник Нзегош у „Горском Вијенцу" кад, посматрајући на Божић дедове који играју коло са синовима и унуцима, пева: „...С унучађу ђедови играју, По три паса врте ое у коло Све би река једногодишњици, Све радошћу дивном наравњено..." Здравље које су наши дедови наследили од својих предака, те га пренели на своје синове, а ови на своју децу, даје старијим младалачки изглед и сачува их снажне и предузимљиве, а младима даје полета и потстрек да се такмиче са старијима и да наставе дела својих предака. У том вечно ведром расположењу што је последица здравља, три рода или три покољења изгледају као да су једногодишњаци. Здравље на које мислимо кад подвучемо овогодишњу паролу Дечјих дана Уније за заштиту деце: „Подижимо здрав подмладак" није оно које знамо да ценимо кад преболимо неку опасну болест, него је оно које покољење преноси на покољење као услов за телесно, душевно и морално здрав живот. Здрав подмладак, здрава деца, могу се очекивати само од здравих родитеља. Родитељи који су по своме телесном или душевном саставу здрави, који су тај здрав однос, здраво једро наследили од својих предака, могу исти и пренети на своје потомке. О деци оваквих родитеља може се рећи да су наследно здрава, јер она ће здраво једро свога телесног и душевног састава које су наследили од својих родитеља, опет пренети на своје потомке. Она ће подићи здрав подмладак, али само ако буду сачувала здрав животни основ који су наследила од својих родитеља.

Чувати здравље, нарочито сачувати наследно здравље и поред свих недаћа градског живота није, дакле, важно само за појединца него и за цела покољења, за цео народ. Али, чување здравља није увек лако. Оно тражи од појединца одрицање и велике напоре у борбама са разним непријатељима здравља, од којих алкохолизам, полне болести и туберкулоза највише упропашћују наследно здраво језгро живота нашег градског живота, нарочито Београда и бановинских градова. Још веће самоодрицање и још више напора тражи се од појединаца у борби са нагонима и страстима човечије природе. Ове борбе су у толико теже, јер се не види увек успех нарочито онда, кад се ради о сопственом животу. Али ко се одриче разних наслада или ко се бори противу својих страсти ради нечег вишег, ради тога, на пример, да сачува наследно здраво једро живота за себе и своје потомство, ко ради тога побеђује и самога себе, било то и после заблуда и несрећа, он може бити горд на своју победу. Здрава деца, здрав подмладак је срећа сваке породице. Исто тако као што су наследно здрава деца највеће богатство породице, тако исто су наследно здраве породице највеће благо народа, а само наследно здрав народ може успешно сарађивати у стварању срећне будућности човечанства. У овоме реду: дете-породица-народ-човечанство, дете, као појединац налази се на првом месту. Појединац је први степен. Али свако дете, сваки појединац мора бити свестан да сам за себе не значи много, него да је свакоме појединцу иа путу од појединца до човечанства преко породице и народа одређена нарочита дужност, коју мора да врши, ако хоће служити заједници. Сваки појединац мора да дође до убеђења и до дубоког осећања да не значи ништа док није учлањен у својој друштвеној и преко ње у народној заједници и док овој заједници не служи. До овога осећања и убеђења дете не може само да дође, зато је дужност свакога коме је поверено васпитавање човека, да га води преко правог сазнања ствари до правог хотења и правог делања. Породица је прва и најважнија друштвена јединица којој је поверено васпитавање поје-