Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 375

Ови су подаци веома карактеристични и и могли би се обимно анализирати. И ако годишњи природни прираштај с обзиром на природни прираштај у несловенским европским земљама задовољава, ипак нама пада у очи велики број умрлих. Овај број може да нас још више забрине, кад се упознамо са умирањем становништва по годинама старости. На 1000 становника има Русија око 20 становника годишњег природног прираштаја, Југославија 14, Пољска 13, Италија 12, Немачка 7, Енглеска 5, Француска 1,7. На основу ових података може се доћи до занимљивих закључака о надмоћности племена која долазе у будућим деценијама. Али и овде треба имати увек на уму да само бројно повећавање становништва не може имати онакав утицај на напредак и одржавање народа, какав има наследно здрав прираштај.

датака видимо да код нас има скоро за 1,5 милиона више неписмених жена него мушкараца. Писмвност становништва

на дан 31 марта 1931 године

мушких

женских

свега

укупан број становништва ....

6,891.627

7,042,411

13,934.038

неписмени изнад 10 година

1,557.931

2,850.540

4,408.471

чита и пише изнад 10 година . . .

3,250.368

2,167.971

5,418,339

само чита изнад 10 година деца од 0—10 година

20.445 2,062,883

35.292 1,988.608

55,737 4,051.491

Умирањв сшановнишшва по годинама сшаросши

Г одина

до 6 месеца

од 7 мес. до 1 год

2-5 год.

6—10 год.

11-20 год.

21—40 год.

41—60 год.

61-80 год.

преко 80 год.

о н оз X сп О а СО X

1933

43.778

19.332

28 150

8.689

10.970

31.847

32.594

52.476

14.022

1.660

1932

52.094

29.822

33.031

10.290

12.715

34.040

32.783

54.126

14.367

1.891

1931

50.901

26.465

36.503

10.758

12.829

34.771

33.466

54.551

14.012

2.571

1930

50.025

24.667

36.447

11.337

13.354

32.794

30.882

48.445

11.311

2.213

Код ових података пада намуочи велики број умирања деце у ррвој години живота. Ако упоредимо број свих умрлих у појединим годинама са бројем умрле деце до навршене прве године, онда долазимо до скоро поразног резултата, да је у нашој земљи сваки четврти мртвац — дете у првој години старости. Штајеузрок тако великом умирању деце код нас? Међу главним узроцима су непросвећеност народа и недовољан број лекара, а затим питања исхране и нехигијенских станова. Док у Аустрији један лекар долази на 766 становника, у Енглеској на 822 становника у Норвешкој на 1218, у Швајцарској, на 1231, у Француској на 1509, у Јапану на 1057, у Шпанији на 1О0О становника, дотле у Југославији један лекар долази тек на 2850 становника. У првим годинама живота брине се за дете мајка, што значи да мајка треба да зна како се негује одојче. Мајке треба да су просвећене и спремне за свој узвишени позив материнства. Мајка је први и главни вртљар који гаји нежну биљку да би се развила у здраво и чврсто дрво. Али како је са образовањем женских код нас? Из следећих по-

Према подацима за поједине бановине долази на 100 становника на територији Дравске бановине 4 неписмена, Управе града Београда 9 неписмених, у Дринској 40, у Дунавској 21, у Моравској 43, у Приморској 39, у Савској, 20, у Вардарекој 47, у Врбаској 46 и у Зетској 46 неписмених на сваких 100 становника. Разлика између писмених мушких и женских становника по бановинама је следећа: у Дравској бановини долази на 100 писме*них мушких 108 писмених женских становника, у Савској бановини 86 женских, у Дунавској 77, на територији града Београда 76, у Приморској бановини 58, у Вардарској 34, у Врбаској и ЗетскоЈ! исто тако 34, у Дринској 33, а у Моравској долази само 28 женских на 100 писмених мушких становника. Ови подаци су најизразитији доказ 1 да треба код нас још много радити на просвећивању народа, а нарочито на образовању наших жена из широких радних маса. Међу узроцима смрти помиње се на првом месту туберкулоза. Годишње умире од тубер7 *