Opštinske novine
Наша предавања:
Душан С. ИиКол.ајеви11 Ка југословеисКој идеол.огшји
Да ли је уједињеље немачко дело прзог, или како га називају „гвозденог канцелара" Бизмарка, односно: да ли су га Бизмарк и пруски јункери могли остзарити зато што су имали само силу у рукама? Без Пруске не би било уједињеља, али се обично ова историска чињеница површно схвата. Као највећа и најјача немачка држава, чију је моћ засновао Фридрих Велики, Пруска беше природна предводитељка немачкога Рајха; па, ипак, да, уопште, дође до стварања Рајха и да он буДе постављен на онако гранитне темеље има се приписати, не само Бизмарковој гвозденој вољи и пруској сили, него и једној другој важној чињеници. Поред све поцепканости на многобројне државе и државице, чији се број понекад пео и на стотине, и покрај све племенске и верске подвојензсти, у Немаца беше живо осећање међусобне припадности. Ово осећање беше јасно, јер су посебне државе биле националне. Дух, који јз култивисан у немачкој књижевности, науци, филозофији, јачао га је. Ја остављам на страну то, да немачки дух није без својих крупних негативиости, несумњиво је да је тај дух доприносио и пре Бизмарка, да, час слабије час јаче, нзбија тежња за уједиљењем у један велики опсег (отуда и назив Рајха) у једну снажну савезну државу. Ако не узек интензивно, и пре уједињења је осећање међусобне припадности било ту, вољно да надјача све племрнске, верске и династичне супротности које су у пруско-баварском сукобу достизале врхунац. јака Пруска и немачки дух иззршили су уједињење. Ако се Бизмарк ослањао више на силу Пруске, то не значи да дух није играо своју улогу. Данашњи канцелар Немачког Рајха кроз немачки дух појачава силу Рајха. Први канцелар и данашњи канцелар потврђују истину, да без силе једне државе и без колективног духа, развијеног у националној слободи, не би Рајх узео тако огромне размере. * Неоспорно је, да крај свих разлика, и расних и оних које су фактори наше историје повукли, уједињење Југословена донекле показује сличност с немачким. Треба подвући:
донекле, јер је судбина била свирепа према нама, Југословенима. Раздвајала нас је преко туђинских држава и разЗијане су наше племените снаге. Па, ипак, у нашим масама дејствовао је готово увек, иако нејасни, инстинкт целине, југословенске заједнице. И дух југословенски је кроз појединце мислио југословенску мисао. Врло дуго је дух југословенски мислио југословенску мисао небулозно, али је мислио. Иако нису имали раззијено осећање своје и самосталне југословенске држазе, давни југословенски маштари су носили у својим срцима и у својим, често пута наивним 1 , плановима једну заједницу. На жалост, њима не достајаше оно што се култивише само у слободи, у својој слободној држави. Зато г. Владимир Ћоровић греши када, у својој, иначе врло корисној, историји Југославије, стварање данашње југословенске државз хоће да претстави више као резултат идеологије оних апостола југословенства који су поникли на територији бивше Хабзбуршке монархије. Нзегов покушај је унапред осуђен зато што јз, поред свих заслуга и давних и недавних југословенских сањала са те територије, уједињење могло бити спроведено тек онда када је Србија, као држава, ојачала и постала способна да ; водећи често пута неравну борбу с Аустро-Угарском и Турском, игра у стварању Југословена улогу која је у неку руку слична улози пруске силе и да, истовремено, даје маха једном слободном и конструктивном југословенском духу. Историја Југословена је иманентно хтела да Југословени дођу до своје државне заједнице. Та унутрашња воља свз је више јачала и све је била сама себи јаснија. Она се, несумњиво, потврђивала и кроз оне апостоле који се нису могли да отресу наслеђа ропства туђинској држави. У последње време указује се на то да је Људевит Гај био аустријјски конфидент. Херман Взндел је то доказивао, али Херман Вендел није тиме доказао да је тај морално лабави човек био сасвим неверан историји нашој, . југословенској. Гајево илирство је, ипак, служило нашој историји. Штросмајер, који беше велика индивидуалност, не толико својом концепцијом, колико силом те своје индивидуалности и мистич-