Opštinske novine

Стр. 386 : да говорим о тим бедним елементима, профитерима који декламују марксистичке, и то јевтине марксистичке фразе. Намеран сам да укажем у чему је суштаство маркизма и з)ашто је оно негативно. У марксизму је пролетаријат нешто туробно и некретно. Историска улога пролетаријата у маркизму не потиче толико из самог пролетаријата колико споља: мисија пролетаријата је, по Марксу, условљена економским законима. Ови закони су, по њему, сасвим независни од душе и воље људске. Маркс је снажан дијалектичар, али Маркс је, рекао бих, једну оријенталну фаталност снабдео силом неодољивих економских закона, а ове законе, недовољно психолошки, претворио у мотиве једног мисионарства у коме живи атавистичка вера у изабрани народ. С економским човеком, како га баш сам Маркс схвата, нема и не може имати никакве везе мисија пролетаријата коју објављује Карл Маркс. По марксизму, све се више шири мзре људске беде. Оно не чује јауке људске, и, неометано од дављеника, постаје све шире и све црње. Голсворти је дошао до закључка да је енглеска сиротиња коначно завршила свој психички живот. По Голсвортиу, енглески пролетаријат је душевно дотучен и сваки покушај усправљања свршава се неуспехом. Класе су одвојене, формиране насвагда, Пролетаријат је, дакле, по врло угледном енглеском писцу, комз беше додељена и Нобелова награда, као неки од свих богова уклет свет. Мислим, да је безвољност енглеске душевно обамрле сиротиње, коју, одвећ црним бојама а без довољно истинског и стваралачког човекољубља, слика, иначе, одлични романсијер Голсворти; мислим да је та пасивиост енглеског пролетаријата морала донекле утицати и на Маркса у часу кад је, проучававајући у Енглеској однос рада и капитала, историјску мисију пролетаријата условљавао у крајњој линији, искључиво екзномским фактором. Наша, југословенска идеологија буни се на Марксову суморну фаталност пролетаризације и весело верује да се у једном систему, који поштује мали посед, својим сопственим снагама а помагана једном здравом социјалном

: : БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ политиком, могу дићи и својски пригрлити тај систем сви здрави елементи пролетаријата. Сасвим је разумљиво што је револуција, која је поумила да примени марксизам, не само изневерила оно што чини биће Словенства, него, уопште, поништила човека. Заблуда је, да се може усвојити и оџиновити западњачка техника а свету донети рај. И та заблуда се завршила с једним нерадосним и искарикираним интернационализмом који узаман покушава да се спасе давањем малих уступака ономе што одговара и људској природи и ономе што одговара словенској психи. У својој недавно публикованој студији Једнакост у згмљи Совјета г. Ернест Мерсие пише како г. Стаљин сад окреће полако на десно: већ се јављају извесни облици који наличе установама демократије: фамилија, брак, штедња, жеља за удобним животом, све оно што се у почетку револуције проклињало. Не бих се могао сложити с француским писцем да Совјетска Русија данас прилази државном социјализму, али је тачно да се напушта старо марксистичко јеванђеље. Исту мисао развија и врло духовити познавалац руских прилика г. Владимир д' Ормесон у своме предавању, ту скоро одржаном, у Паризу, на универзитету Анала. Југословенска идеологија мора бити национална и верна Словенству. У својим дубинама Словенство не трпи заладњачки оновчени и машинизовани материјализам, ни марксизам који је само једна његова форма. Словенство је кроз све своје нена;дмашне песнике осетило непролазну истину, да је човек иматеријална сила. Материјалистичко схватање тврди да јз човечија душа у крајњој линији дело економске структуре, а то деградовање човека нико није тако убеђено одбагиз као словенски геније. У својој независној, слободној, јакој и лајичкој држави, Југословени, верни ззмљи коју свима својим боловима и свима својим радостима воле југословенски сељаци, морају тежити да изразе особине и својз и своје расе. И тада ћемо ми, слободни синови слободне југословенске отаџбине, бити моћни да издржимо борбе, што их носи време, и да принесемо свој обол задатку који Словенство има да изврши у људском роду.