Opštinske novine

15*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 527

свога дсду, Алемсу Ненвдовића; он је у култу својих предака, тако заслужних за етварање Србије, налазио потстреке за свој, односно србијански демократизам. За онај демократизам који ће од Србије начинити Југословенски Пијемонт. Љубомир Ненадовић беше чиста душа до инфантилности, а Јова Илић је до те мере словенски чедан да је он, певајући своје источшачке песме, успевао да из Оријента избаци све оно што тај несловенски свет чини посувраћено страсним. У својој еротици, Јова Илић је и онда мад пева заљубљене младе везире, који губе главу за ноћ проведену у туђем харему, сачувао врло много оно срце нашег народног песника који је певао младости и Бошка Југовића, Павла Орловића и Кооовне Девојке. Јова Илић је, кроз своју поезију, врло мвого ословенио Оријент. И два нвша песника: Љубомир Ненадовић и Јова Илић, који су, сваки на свој начин, певали чистоту душе рода нашег, надахнуше на свагда активност Првог београдског певачког друпгтва. Оно је од 1853 па све до данас остало верно чистој земљи нашој и дивној песми шеној. 1854 у Прво београдско певачко друштво ступају два уметника: знаменити музичар Корнелије Станков !Ић и знаменити сликар Стеван Тодоровић, чија брижљиво и чисто и мунициозно рађена платна украшавају још увек многе наше установе и многе домове старога Београда. Корнелије Станковић и Стеван Тодоровић дају импулсе друштву. И друштво све више развија своју делатност. Доцније ће у друпггву добити евоје замахе и Јосиф Марин'к1ов:ић и Стеван Мокрашац. Јосиф Маринковић је у чаоовима досезао до генијалности. Кад ово говорим;, мислим у првом реду на музику којом је Јосиф Маринковић оживео Љубинкову мелодраму „Суђаје", нарочито на успаванку и на запевку мајке. Стеван Мокрањац није само стављао у ноте народне мелодије. Он их је кроз своју уметност тако дубоко осећао и на тако лепо дискретан начин пречишћавао да је Мокрањчево музичко дело извор из кога ће у скорој будућности потећи широки млазеви тонова наших оригиналних опера, које ће задивити свет. Прво београдско певачко друштво вршило је предано своју мисију и треба ударити гласом на то да је оно, верно земљи Србији, широко осећало сву вредност Словенског Југа и Балкана. 1893 године у Дубровнику ое открива споменик песнику Османа: ,,Дубрав1К)е", Прво београдско певачко друштво узима учешћа у тој прослави. Оно је свесно шта за Сло-

венски Југ значе Гундулић и Јадранско море. Идуће, 1894 шдине, одлази Прво београдско певачко друштво у Солун. Даје концерт у Солуну и тиме показује колико схвата важност нашега Југа и колико је свесно значаја Јегејскога мора у историји и у будућности Балкана. Прожето југословенским и балканским идеалима, Прво београдско певачко друнгтво, на обалама Јадравскога мора и Јегејскога, својом песмом поздравља једну достојнију будућност. Те две воде подједнако су заносне и подједнако су важие, а интересантно је да је пут певачког друштва у Солун описао Дубровчанин Спира Калик. Овај заслужни члан друштва на обалама Јеге'јскога мора осетио је у души онај исти усхит којим је дрхтала, шегова душа над је год мислила на сињу Јадранску воду. Прво београдско певачко друштво, у својој служби идеалима, располагало је смелошћу да десет година после Сливнице оде у Софију. Господо, мисао братства нашег и бугарског народа имала је своје гонителле и своје жртве. Два здрава, необично способна братска народа небом и земљом позвана су да доминирају на Балк1ану, а једно јпроклетство је чинило да је мисао братства та два народа била готово стално смртно рањављена. Па, ипак, све и кад би проклетство искало нове жртве, та мисао мора пог бедити. Она долази из гробова њених племенитих заточника и из болова свих нас, живих Балканаца, и из несаломљивих жеља будућих генерација југословенских и бугарских које хоће и које имају права да буду срећније од нас. * Нека се захори песма словенским Балканом! Недавно је угледна француска културна радница Ивона Сарсеј писала о томе да је француска земља, крај свих криза које су после Рата вавалиле на свет, на све народе, ипак, сачувала способност да пева. Ивона Сарсеј каже да у Француској пева и француски сељак и француеки радник. У нашој отаџбини има доста немилих појава, али, ако здраве националне енергије буду одлучне, у нашој великој отаџбини и на словенском Балкану певаће сви наши људи. Певаће и сељаци и радници. Томе циљу служило је и служи Прво београдско певачко друштво. И, озарено тим циљем, неиа протече и ово свечано вече".