Opštinske novine

Стр 424

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

че од пречега и објекте које би могли подићр? општинске приходе, без нових терета, које грађани не могу више подносити већ им се морају скидати. За поправку и исправку тешких погре-> шака у грађевинској политици Београдске општине, будуће општинске управе морају се послужити новом методом кога је истакао и поставио садашњи претседник општине брат Влада Илић споразумно са Претседником Краљевске владе г. Др. Миланом Стојадиновићем — принудним подизањем Београда по етапама. Као што је позната ствар, садања општинска управа на челу са братом Владом Илићем: донела је одлуку, која је надлежним одобре- 1 њем добила силу закона, да принудним средствима у току времена и по етапама остваримо Пашићев план о модерном и савременом подизању Београда, у висину како то његови свестрани интереси захтевају. При доношењу одлуке о принудном изграђивању, за сад, главнијих делова града, ми нисмо могли ни помислити, да ће се појавити картели са ; грађевинским материјалом, те да омету ову лепу тако корисну намеру општинске управе, јер су ти картели, за ову годину, омели подизање оних грађевина у простору принудне изградње, подизањем цена грађевинском материјалу са неколико стотина процената. Претседнику општине брат Влади Илићу и његовим већницима намеће се сад нова дужност, да своју одлуку о принудном изграђи-. вању појединих делова града, допуне на тај начин, што Општина треба још ове грађевинске сезоне а најдаље идуће да приетупи изради цигле у својој циглани и на својем терену, па те цигле, по цени коштања, давати грађанима за подизање зграда у принудној зони. А сем тога државни меродавни чиниоци, ваља да похитају, да картелима уопште стану ногом за врат, јер они уносе зло у народ и стварају тегобе живота, ометањем рада и зараде и дајући несрећан пример народним масама, које се могу по струци својих пословај за своје производе картелисати, као што је већ почело на селу. А куда би то и такво картелисање одвело, недао Бог да се о томе На делу уверимо и на својој кожи осетимо. Рекосмо да се мора сад подизати оно што је најпрече и најпотребније, а у низу тих најпречих послова, које ваља што пре свршити, и који су општини насушна потреба, јер би могли много повећати општинске приходе и грађанима не само Београда но и његове и ближе и даљне околине веома много користити — јесу Тржишта. Ми овом приликом као нешто што је најпрече и најпотребније истичемо тржишта за стоку, житарице и остале земаљске производе,

јер општина сада тих тржишта нема, нарочито житна, бар не онаквих каквих Београд мора имати и без којих се не може привредноекономски развијати и подићи. Ја сам ово питање само додирнуо у дискусији при решавању овогодишњега буџета. а сад хоћу да о њему кажем онолико колико је потребно, како би овим извршио сугестију надлежнима, да се овим питањем позабаве и нађу пута и начина како да и у делсч привреду подизање модерних и потребних тржишта, те да бар ту прешну потребу Београда задовољимо. Као што је и деци у основној школи познато, Бог је дао нашем Београду све погодности за његов општи и свестрани напредак у свима правцима његова живота и живота његових грађана, што није дао ни једноме другоме граду у нашој великој Јутославији; али му људи нису дали што је потребно па да буде и најсрећнији град у нашој Богом благословеној земљи. Београд је, као соко сиви, своју мудру и јуначку главу високо уздигао над сусре-' том Саве и Дунава, две пловне и врло значајне реке — једна домаћа, а друга међународ-' на — а своја моћна крила снажно раширио десно на североисточној страни, над дунавским мостом Њ. В. Краља Петра Другог; над насељем Кнеза Намесника Павла и бескрајним плодним равницама Бачке и Баната, највећим житницима у нашој Краљевини. — А лево своје крило раширио је на северозападној страни над савским мостом Великога Краља Александра; над кићаним Сремом и над плодном Славонијом, са чаробном Фрушком Гором, коју је Бог својом милошћу обасуо. Тржиште на североисточној страни са кланицом Данашњем, сутрашњем, а нарочито будућем Београду потребна су житна и сточна тржишта и модерна кланица, која би за сва времена задовољавала потребе београдског грађанства. Ради огромних житарница, стоке и осталих земаљских производа са тако великих и бескрајно пространих бачко-банатских равница потребно је на североисточној страни крај дунавског моста Краља Петра у насељу Кнеза Павла што пре израдити савремено тржиште са великом и модерно уређеном кланицом. Захваљујући несрећној околности што општинске управе из прошлости нису о потреби тржишта размишљали нити су томе питању поклањали пажњу, Београд је остао без погодних простора за изградњу тржишта и кланице, који треба да су на погодном месту на североисточној страни крај Дунава, и југозападној крај Саве. Но за потребне тржишне и кланичне просторе постарао се сам Бог, као и за многе 1