Opštinske novine

Стр. 440

БЕОГРАДСКЕ НОбИНЕ

буџета градских општина, образоваће се при Самоуправном одељењу Министарства унутрашњих послова аутономан Одбор деветорице. Тај се одбор састоји: из три виша државна чиновника управне струке; ив два виша чиновника Министарства финансија; из два стална делегата Савеза градова; из једног сталног делегата Савеза орГанизација Градских чиновника; и из једноГ претставника заинтересованоГ Града. Одбор из своје средине бира себи претседника. Овај одбор дужан је преГледати и одобрити минималан проГрам и предлоГ буџета најдаље за месец дана од дана пријемд истоГ. Ако Самоуправно одељење Министарства унутрашњих послова не врати Градској општини проГрам и буџет за месец дана од дана пријема, сматраће се да су и проГрам и буџет одобрени, те их Град може узети у извршење. Овај одбор деветорице при Самоуправном одељењу Министарства унутрашњих послова има по службеној дужности да цени, да ли је минимални социјално-комунални проГрам односне Градске општине за идућу буџетску Годину обухватио све најважније видове социјалнокомуналне акције и да ли су предвиђени кредити довољни за њихово извршење. У колико утврди противно, има са својим образложеним примедбама вратити програм и буџет Градском већу Iна допуну и исправку. У случају да Градско веће не прихвати те примедбе, Министарство унутрашњих послова има у року од десет дана поднети цео предмет Државном савету, који у року од даљих петнаест дана има донети мериторно решење. При одобравању предлоГа програма и буџета, сталан Одбор деветорице дужан /е да оцени, да ли је прошлогодишњи социјално-комунални проГрам односноГ Града остварен и у којој мери, и ако није цео остварен, какве су сметње стајале томе на путу. Где Год утврди немар Градских органа, Одбор деветорице предложиће Министру унутрашњих послова да наложи респективној Градској управи да у остављеном року изврши остварење свога програма, јер ће се у Шротивном случају одредити нарочити комесар из ред[ова познатих социјалних радџика из тога Града, који ће на трошак односне Градске општине приступити раду на спровођењу прошлоГодишњег социјално-комуналноГ проГрама у живот, без права на мегаање у какве друге самоуправне послове односног Града. Противу овога решења Министра унутрашњих послова има места жалби Државном савету у року од десет дана. § Минимални социјално-комунални проГрам Градских општина мора у себи садржати све

најГлавније социјалне и комуналне дужности градске општине према Грађанству и комуналној заједници. Следеће социјално-комуналне дужности обавезно улазе у програм, али се њихов број може повећати с обзиром на локалне Прилике односне Градске општине: 7) сузбијање туберкулозе, сифилиса, алкохолизма и друГих социјалних болести; 2) реГулисавање кризе неупослености путем јавних радова и друГих социјално-комуналних и привредних мера и помалање неупослених Грађана новчаним помоћима, бесплатном исхраном и станбеним збрињавањем; 3) ПомаГање незбринуте и сироте деце отварањем дечјих прихватилишта, саветовалишта, обданишта, сиротних домова, интерната, дечјих колонија и друшх установа за отворену и затворену дечју заштиту; 4) помаГање изнемоГлих, болесних и остарелих Грађана, смештање истих у домове за изнемогле, у колоније ван Града и у Градске болнице за лечење; 5) комунална акција на асанацији нездравих станова и изГрађивању хтијенских и јевтиних малих станова, као и помаГању задружног и друГоГ иЗГрађивања сличних станова за економски слабије редове Грађанства; 6) Шровизациона политика у најширем смислу са сузбијањем вештачке скупоће и подизињем комуналних продавница животних намирница ради р\еГулисања тржних цена. (Комунална производња хлеба и комунално снабдевање Грађанства здравим млеком и све друГе мере апровизационе политике); 7) акција на широком социјалном осигурању и на координираној каритативној акцији; 8) иЖрадња зимских и летњих купатила за широке народне слојеве и школску омладину; паркова и дечјих игралишта; школа на ваздуху и климатских лечилишта и друГих социјално-здравствених установа; 9) прикупљање и научно пршремање Градива за планску социјалну политику односног града. Ова два параграфа (која би се у случају уношења у закон о гр.адским општинама посебног одељка о социјалној политици, могла и да детаљишу у неколико мањих параграфа) бар у општим потезима нормирају обавезуграда о минималном социјално-комуналном програму, као и обавезу о уношењу у исте програме најосновнијих социјалних дужности градских општина. Културна би срамота била за наше комунално законодавство ако бар ова два најосновнија прописа о социјалној политици савремених градских општина не би ушла у допуњени закон о градским општинама... На крају, завршавајући своје најосновније примедбе на важећи закон о градским општинама, желимо да напоменемо потребу допуне и последње/г § 162 истог закона у толико што