Opštinske novine

Стр. 446

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Међутим Уредба не држећи се стриктно горших одредаба З.О .Т .В. и прописујући услове под којима горње организације могу да изводе обавезно телесно васпитање ваншколске омладине ставила је соколске организације у известан повлашћен положај, али не ослобађајући их испуњења формалних и, материјалних услова који важе и за остале витешке организације, што се види из става 2 чл. 6 Уредбе који гласи: „Соколске чете изводиће исту наставу са својим припадницима који подлеже обавезној телесној настави, само у случају, ако имају услова и могућности предвиђених у чл■ 7 ове Уредбе." Који су ти услови то смо мало горе >изнели. У чему је онда повлашћен положај соколских организација према осталим витешким организацијама да изводе обавезно телесно васпитање ваншколске омладине? Тајј повлашћен положај; је у следећем: 1) наставу обавезног телесног васпитања у соколским друштвима и четама изводиће, без нарочитог одобрења, технички органи соколских друштава и чета, а у осталим легитимисаним витешким организацијама стручна лица дотичних организација којима Министар физичког васпитања народа да одобрење; 2) соколске организације за разлику од осталих витешких организација, могу по споразуму са општинским властима и одобрењу Министарства физичког васпитања народа изводити обавезно телесно васпитање са свим обвезницима дотичне општине, у ком случају не би требало организовати посебан празнички течај. Ова задња привилегија соколских организација не повлачи терет издржавања наставе обавезног телесног васпитања. Та1 терет и даље остаје на општини сходно чл. 6 Уредбе став 3, и то остаје за све време дакле траје обавезно телесно васпитање т.ј. за недогледно време. Када општине саме изводе у својим празничким течајевима обавезно телесно васпитање постоји сигурно могућност да за кратко време тај терет пређе на фонд празниких течајева коме је Закон О.Т.В. обезбедио самостално финансирање и специалне приходе. Општине дакле из чисто финансиских разлога не би имале никако рачуна да ту привилегију уступе соколским организацијама. У противном оне би морале за издржавање

наставе обавезног телесног васпитања код тих соколских организација отворити нове руб1рике расхода у својим буџетима које би неминовно повлачиле и нове намете. Поред тога фискалног разлога који не иде у прилог давања те привилегије соколским организацијама од стране општина, постоји још и разлог општег интереса у погледу успешног извођења обавезног телесног васпитања ваншколске омладине. За прекршење обавеза из 3.0.Т.В, соколске организације не могу употребити никакве санкције. У § 22 став 2 стоји: „обвезници обавезне наставе телесног васптања ван школе, у колико се налазе у друштвима и установама, наведеним у § 7 тачка 2 овог Закона, кажњаваће се за неизвршење обавеза из овог закона по дисциплинским правилима самих тих друштава и удружења". Ми знамо да по дисциплинским правилима казне су благе и немају никакву принудну снагу, и могу се применити само на чланове дотичне организације. Међутим општине имају право да кажњавају сем обвезника и њихове послодавце, родитеље или старатеље и то глобом од 5—500 динара или затвором до 5 дана. Без оваквих ригурозних санкција немогуће је спровести обавезно телесно васпитање ваншколске омладине. Ако се оно повери соколским организацијама које тим санкцијама не располажу, од обавезног телесног васпитања нема ништа. Зато би велика опасност претила обавезном телесном васпитању ваншколске омладине, ако би Министарство физичког васпитања народа њено извршење почело да поверава не само соколским организацијама него и уоппгге другим витешким организацијама. У тим организацијама обавезно телесно васпитање остаје без санкција, а без санкција оно губи принудни карактер који је битна његова особина; а без принудног карактера обавезно телесно васпитање постаје обично телесно васпитање Које могу да врше и све друге витешке организацијје, али у томе случају успех обавезног телесног васпитања зависиће од степена љубави према спорту и доколичног времена које се њему жели посветити. Збиља, онда би се морало питати ради чега и ради кога је донет Закон о обавезном телесном васпитању?

(Наставиће се).