Opštinske novine

Стр. 450

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

У.Гр.п.п.) сам Законик о Гр.п.п: с којим У:Гр: п.п. и поменута Уредба чини једну целину. Према чему и када Уредба није донесена по предвиђању заководавца једино исправно логично' тумачење може бити ово, које се даје у оној одлуци и по коме, све до доношења Уредбе о општинским судовима, има пуну важност § 5 тач. 4 Закона о уређењу среских и окружних судова и после добијања обвезне снаге Гр.п.п. Најзад противу тумачења о питањима о којима је овде реч не може се с разлогом истаћи ни то што се у образложењу чл. 7 У.Гр.п.п. наводи да ће се тек применом новог Гр.п.п. показати да ли постоји потреба за задржавањем општинских судова. Јер се из даљега образложења пројектованог чл. 7 јасно види да је била намера да се ти о.пштински судови где постоје и онако како већ постоје оставе, и да се у исто доба Министар правде овласти, да, очевидно на основу искуства са применом Гр.п.п. на багателне ствари у крајевима где ти судови не постоје, исте уредбом преудеси, прошири и на крајеве где још не постоје, или да их, као сувишне, сасвим укине и тамо где већ постоје. Према томе и поменуто образложење говори баш у прилог горе изложеног тумачења. Према свему овоме Касациони суд налази да, и после ступања на снагу Гр.п.п. на правном подручју овога суда, односно на територији Србије, опгитински судови са организацијом коју предвиђа § 144 Закона о оШштинама односно § 154 Закона о градским општинама, постоје и даље све до донохиења Уредбе Министра прав-

де у смислу чл. 7 У.Гр.п .и. са оном истом искључиво стварном надлежношћу која /е проПисана у § 6 Закона о поступку судском у Грађанским ПарНицама ва Србију од 20 фебруара 1865 год . а судски постуиатС пред општинским судовима за то време /е онај из Главе I Грађ. суд. пост. од 1865; као и да и даље до доношења поменуте Уредбе, важи и пропис § 5 тач. 4 Закона о увођењу среских и окружних судова од 26 новембра 1930 Год. с тим да и судови правних лекова одлучују по прописима старог поступка. Овим је дат и одговор на сва питаља из цитираног акта среског суда у колико је, по § 22 Финансијјског закона за 1934/35 год. Касациони суд овлашћен да доноси начелну одлуку. У погледу осталих питања, посебно оних под 1) делимице и под 4) поменутог акта среског суда, Касациони суд није законом овалшћен да доноси начелну одлуку ни по § 22 Фин. зак. ни по томе што се ова питања тичу примене и тумачења јединствених закона — чл. 46 У.Гр.п.п." Као што се види из доста изложених опширних разлога Касационог суда питање надлежности општинских судова где ови сада постоје расирављено је у позитивном смислу и ово питање скинуто са дневног реда до доношења Уредбе која се иомиње у чл. 7 У.Грш.п. (види: др. Бор. Д. Петровић — Надлежност и поступак општинских судова с обзиром на нови грађански парнични поступак Краљевине Југославије ~ Часопис Београдске општинске новине Бр. 7—8 1934 год.).