Opštinske novine

Стр. 458

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

је целу будућност чехословачког народа. То је уједно и решење остварено у чехословачкој иностраној ослободилачкој борби, вођеној од стране Томаша Масарика а репрезентираној кроз чешке легије. И то решење импонира не само непријатељима, него и пријатељима, а у првом реду Вама, јуначким пријатељима нашим, Југословенима. Ако резимирамо шта сам навео о реалитету и идеологији чехословачкој, видећемо, да је чехословачка држава етнички држава Чеха и Словака, држава политичког народа чехословачког, наравно са јаким мањинама другонародним, нарочито веома јаког народа немачког. Земља чехословачке државе је у вододелници, дакле у односу према околним површинама чехословачка држава је у позицији дорзалној која на југоисточној страни досгиже до знаменитог дунавског слива. И баш зато та база — а то хоћу да нагласим — веома је важан елеменат у констелацији Мале Антанте, (за коју је такође од велике важности чехословачка позиција у Прикарпатској Русији као веза између трећег савезника, са Румунијом) то је нарочито значајно за присно пријатељство и савез чехословачко-југословенски противу тенденција ревизионистичких геополитичког положаја великог угарског базена. Овај аналогни општи дорзалии положај Чехословачке, Југославије и Румуније, нарочито у вези поменутих ревизионистичких покушаја, који произлазе из базена карпатског, значајан је и веома важан као политички необично јак аргуменат и фактор пријагељства и савезништва Мале Антанте уопште а нарочито пријатељства и савезништва чехословачко-југословенског. По структури економско-социјалној, чехословачка је држава додуше аграрно-индустријска држава, али ипак ако узмемо у обзир народ, који је створио самосталну чехословачку државу, она је и социјално аграрне структуре. јер њени демократски сеоски слојеви, допиру међу радничке слојеве, па и у грађанске слојеве. Та њена социјална изградња, заиста демократска, претставља моменат, који приближава чехословачки народ југословенскоме народу. Са гледишта међународне политике ;чехословачка земља је држава типични одбранбена, коју не гони динамика провокативних испада, већ која искрено и свесно жуди за миром, јер јој је потребан за њену унутарњу изградњу у циљу њеног материјалног и духовног напретка, што га наравно категорички налаже њен веома експонирани положај, како у географском тако и у политичком погледу. Ова тенденција за миром такође је уједно и стална карактеристика чехословачке спољне политике, чије су темеље тако чврсто основали Томаш Гарик Масарик и Едуард Бенеш.

У специјалном положају међународно-политичком и међународно-правном Чехословачке републике можемо поменути укратко ове важне и основне моменте: 1) Чехословачка је поникла мировним) уговорима на темељу властитог прегнућа чехословачког народа и на темељу потпоре и помоћи Савезника, нарочито Француске, са којом је такође Чехословачка република одмах била везана пријатељством и савезништвом, баш исто тако као и сама Југославија. 2) Идеолошки и међународно-правно Чехословачка је и даље везана са Друштвом Народа — управо као и Југославија. 3) Ускоро је — без обзира на ову идеологију обновљене чехословачке државе — дошло до освајачког конфликта при одбрани Словачке и нешто касније при покушају за рестаурацијом Хабзбурга. Оба ова момента много су допринела стварању Мале Антанте и тиме и међународно-правној формулацији политичког пријатељства југословенско-чехословачког. И ове три тачке основе чехословачког положаја међународног: савезништво са Француском; политика Друштва Народа; и чланство у Малој Антанти апсолутно су заједничке како за Чехословачку, тако и за Југославију. Као факторе Чехословачкој својствене треба поменути: 1) Савезништво са Совјетском Русијом, које је савезништво значајан фактор за гаранцију противу неких сила северно од Чехословачке а које директно или засада индиректно не додирују савезну Југославију. 2) Чехословачка се стара и за то да придобије и кооперационе могућности на југу, односно југозападу државе, т.ј. такозвано старање за сарадњом са државама римског поотокола, нарочито са Аустријом и Италијом, која сарађује са Француском на одржању територијалног интегритета. Југославија као политичка идеја и политичка стварност створена је етничким елементом југословенским са политичко-географским речним положајем и то на споју веома значајних река у јужном делу панонске долине: Дунава, Саве, Драве, Мораве и другим, при чему је велику улогу играо слив Саве као водоравна и паралелна оса Југославије, док је у п(огледу комуникација веома значајна увала мораво-вардарска као оса вертикална или подневна. Њена дорзална позиција одлично је заштићена изванредним положајем на Динарском систему, који на другој југо-западној страни има чак могућност развитка према позицији обалској, приморској, јадранској. У развитку Југославије на овом терену донекле се је применио извесан историјски дуализам а такође и културни, који ни из далека није тако оштро означен у површинској форми, као што је то у Чехословачкој. Док је у Чехосло-