Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 497

вита стаза, која води ослобођењу није са овим била завршена. Пољска је била поново угрожена у своме опстанку опасношћу са Истока и пољски мач, у челичној руци првога Маршала Пољске задобија још једну победу. Војничком снагом Пилсудски по други пут спасава своју земљу, а заједно са њом и целу западну Европу... Над целом Пољском лебди његов дух, као звезда водиља за пољски народ, као историјски пример како се треба борити и радити за народ, за њешву слободу, самосталност и будућност... Ми, Југословени клањамо ое дубоко и оа највећим пијететом пред светлим успоменама на вођу братског пољског народа, и својим словенским срцем, више него ико други, саосећамо искрено и болно са нашом браћом у њкховој неизмерној тузи за изгубљеним Маршалом!" На крају свога говора г. Нешић јг замолио све присутне да једним минутом ћутања даду израза братског поштовања према светлој успомени Јозефа Пилсудског. — Слава му! После говора г. Нешића оркестар Краљеве гарде отсвирао је Шопенов „Жалосни марш". Затим је узео реч Њ. Е. г. Р. Дембицки, опуномоћени министар Пољске који истиче: „Прретставнику Пољске није тешко говорити овде о овој тужној и болној теми. Југоеловенски народ

је само неколико месеци пре смрти Маршала Пилсудског на тако трагичан начин изгубио свог великог јунана, Предводника и Вођу. Као што је Витешки Краљ Александар био символ племенитих особина југословенског народа и вођа у његовој борби историјској за слободу и уједињење, тако је и за нас велики Пилсудски био исто тако изградитељ државе и васпитач народа. Трагична судбина је хтела да су оба наша народа, сиоро истовремено остали сирочићи, после својих великих вођа. И за нас Пољаке данашња манифестација, посвећена успомени на Маршала Пилсудског јесте даљи доказ свих веза љубави и братства, којима је историја спојила Југославију и Пољску и којима ће будућност дозволити да се пробуде и развију у пуној мери". Крај говора г. Дембицког присутни су поздравили спонтаним узвицима: „Живела Пољска!" Као последњи гОЕорио је г. Васа Попозић о „Пилсудском и његовој заветној мисли". Пошто је оркестар Краљеве гарде отсвирао државне химне Пољске и Југославије, г. Нешић, претседник Лиге закључио је ову комеморативну академију захваљујући свима присутнима који су својим доласком манифестовали своје братске симпатије према Пољској и Пољско-Југословенском братству.

Конгрес међународне криминалне полвције у Београду

Овогодишње заседање дванаестог Конгреса међународне комисије криминалне полиције, од које се очекује решење крупних криминалних проблема, било је у Београду. Отворено је маја т. г. у новој згради Инвалидског дома. Седамдесет делегата из тридесет разних држава са предоедницима и врховним шефовима полиције највећих светских престоница, — скупило се у Берграду. Овом свечаном отварању конгреса присуствовали су изасланик Њешвог Величанства Краља, ваздухопловни потпуковник господин Сондермајер, претседник Сената, г. др. Љубомир Томашић, претоедник Народне скупштине, господин Стеван Ћирић, сви посланици акредитовани на нашем Двору, изасланик министра војске и морнарице, судски генерал господин Милан Анђелковић, изасланик команданта Београда, мајор господин Душан Ненадовић, претседник Државног савета господин Сагадин, потпретседник Београдске општине господин Драгољуб Тодоровић, претоедник Касационог суда господин Катанић и многе друге високе личности. Тачно у 10 сати пред препуном двораном, Министар унутрашњих послова, господин Антон Корошец, моји је одмах по доласку заузео почасно место за претседничким столом — одржао је поздравни говор, у коме је, између осталог, подвукао: Отварајући овај Конгрес међународне комисије криминалне полиције пријатно ми је да вас Јпоздравим као министар, чијем је 1 ресору поверена полицијска управа. Мени је нарочита част као и целој нашој држ&ви што видимо у својој средини сакупљен тако велики број одличних претставника стручњака полицијске струке.

Пожурили сте у нашу престоницу са жудњом, да нађете у међусобном раду основу, да систем полицијске' службе подигнете и усавршите. Сваки од зас доприноси велико животно искуство и обилно стручно знање из своје 1 властите змеље. Ова ваша велика искуства и стручна знања оплодиће укупна напрезања да на!ђемо најбољи начин сузбијања криминалитета у својим државама, а нарочито међународног сарађивања особито у оним подручјима, у којима је успех тако рећи немогућ, ако »е постоји уговорени једнообразни поступак. Међународни интереси и додири полиције супротно засада концентришу се углавном само око питања криминалне полиције. Са развојем 'модерне' технике ишао је паралелно и развој криминалитета. Искоришћавајући сву модерну технику и модерна средства криминални свет преноси седипгге свог злочиначког деловања из једне државе у другу и покушава на тај начин побећи испре'д /руие правде. Наравно, полиција је почела утакмицу са злочинцима и из тога се изродила потреба за међународном заједничком сарадњом, која до данас бележи већ врло много успеха који нас радују. Спољни израз пак добила је та сарадња у институту сталне Међународне комисије криминалне полиције. Када посвећујете ваш рад циљу да се друштво што боље заштити од антисоцијалног деловања злочиначких елемената, ја вам желим да ое у нашој престоници што боље осећате.