Opštinske novine

Стр. 686

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

комуналних тела, па чак и покрајина, без надзорне власти, па било да је то државна власт или пак самоуправна власт вишег степена, код нашег уређења државе не можемо замислити. Може се дакле радити само о томе, да су односни прописи закона такви, да је њима надзорној власти осигуран онај минималан надзор који је у циљу хармоничног рада целокупне јавне управе потребан, и то на ефикасан начин, а да се не даје надзорној више права залажења у самоуправни рад, него ли је потребно, да се не би цео тај надзор претворио у туторисање. Држим, да се односним прописима закона о градовим;а не би могле у том погледу чинити са становишта самоуправе оправдане важније замерке. Али тежина проблема и не лежи у томе. Вршење надзорне власти се код нас сматра као политикум па се може и злоупотрбити за постизање не административних већ чистих партијско политичких циљева. А ако и није увек баш сШоигпетеп! с1е роиуо1г по среди, навике из прошлости оних којима је вршење надзорне власти поверено, чине да се оно не креће у духу и правцу законодавчевих интенција. Против овог последњег моћи ће се

наћи лек у усавршавању административне праксе, у административно-судској јудикатури, научном пречишћавању појмова, интервенцијама Савеза градова. Много теже је борити се против злоупотреба. Ма како заклаузулирали поједине параграфе, увек ће се наћи могућности, да се закон мимоиђе или злоупотреби. Могућно да би се дало неким изменама и допунама нешто у том погледу постићи, као што су на пр. допуне, донете по иницијативи Сената у последњем финасиском закону. Мнрго ја од тих ствари не очекујем. Но, видећи како криво и неисправно се од стране надзорне власти примењују прописи §§ 138 и 139, предложио бих, да се доношење одлука одузме од управне власти и пренесе на Државни савет, наравно по предлогу надзорне власти. * На крају својих излагања о предлозима за измену и допуну 'Закона о градовима хтео бих само још једном да подвучем, да и најсавршенији закон неће дати добрих резултата, ако га не буду примењивали савршени људи. Дакле у првом реду људи а не мере, по познатој енглеској изреци: шеп по4 шеазигез.