Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 777

Наша земља претставља за вашу науку једну лепу разноврсност, која може користити вашим проучавањима и ја верујем да ће од вашег бављења у нашој земљи имати користи и наука коју ви претстављате и наша земља. ја вас, господо, молим да полазећи из наше средине понесете дубоко уверење да се престоница Југославије поносила вашим присуством, да је наш народ прожет искреним поштовањем према науци и према њеним претставни-

цима и да у оваквим међународним скуповима гледа најбољи пут ка остварењу идеала и свог и целог човечанства: мир међу народима. Дижем ову чашу у част науке и њених елитних претставника, за просперитет ваших народа и за учвршћење солидарности међу народима путем науке, прогреса и цивилизације. Крај говора г. Милана Нешића присутни су поздравили срдачним аплаузом.

Претставнаце Интернационалног Љенског савеза у Београду

Жене свих нација дошле су на свој Конгрес не само да траже своја права, не само да у данашњој тешкој међународној ситуацији покажу свесност своју у решавању многих социјалних и културних питања данашњице, и да преко својих комисија претресу положај жене у индустрији и привреди, него да на првом месту осуде сваки рат био војни или грађански. Жене целога света, као мајке и супруге, манифестовале су захтеве за међународни мир. После завршеног Међународног конгреса у Дубровнику, највиђеније претставнице жена из свих држава Европе и Америке посетиле су Београд, који их је топло дочекао. Учесницама је приређен банкет од стране Београдске општине, на коме је, у осуству претседника господина Вл. Илића, који се тада налазио у Паризу, одржао врло леп поздравни говор заменик претседника арх. г. Ђура Бајаловић, који је рекао: У осуству Господина Претседника Општине, који се сада налази у Паризу, ја сам срећан што ми се даиа прилика да поздравим на овом банкету Чланове Међународног Женског Савеза и да им честитам што су заступали права жена са убедљивошћу и познавањем ствари, достојним великог угледа који ужива ова моћна организација широм целог света. Ваше интересантне дискусије одјекивале су из нашег красног Дубровника широм целе наше

земље и ја вас уверавам да су оне привукле пажњу наших људи у истој мери као и пажњу наших жена. Убеђен сам да ће резолуције вашег конгреса бити озбиљно проучене од надлежних како у нашој земљи тако и у осталим земљама где се власт инспирише правдом. Ја се надам да Вас посао на конгресу није когао спречити да уживате у лепотама Дубровниха, сунчане краљице нашега мора. Ви зацело нисге могли изабрати, у нашој зе зљи, погодније место за ваш конгрес од озе дивне вароши која је препуна историских уепомена. Али ако сте могли да се у Дубровнику инспиришете једном славном прошлошћу, озде, Поштоване Госпође, у престоници Краљевине, чија је прошлост једна велика епопеја, срешћете се са младошћу која вас поздравља са свих страна, хоћу да кажем наћи ћете један град у процвату, који иде крупним корацима својој сјајној будућности. Ја сам вам искрено захвалан што сте учинили посету Београду у чије вам име желим да се лепо проведете и да нас никад не заборавите. Пијем у ваше здравље, Поштоване Госпође, и у скори успех ваших идеја! Свршетак говора арх. г. Бајаловића, присутни су топло поздравили.

Освећење Дома Соколског Друштва Београд VIII

Друштво је основано 12 фебруара 1933 трудом и настојавањем г. Светислава Вучковића, инжењера Управе водовода, и његових вредних сарадника. Оснивачи Друштва у главном су општински радници и намештеници машинске инсталације на Белим Водама, а добар део њихов становници суседног села Жаркова. До оснутка самосталне јединице чланство је почев од 6 децембра 1931 вежбало као отсек соколске Матице ;у циљу да се испитају услови може ли јединица као таква постојати. За време од непуне 4 године дана Друштво је достигло број од 400 чланова. Рад је био плодотворан у сваком смеру; поред осталога организован је примеран дувачки оркестар који је затим постао и Жупски. Друштво се није ограничило на потребе особља са Белих Вода, него је свој правац рада одмах упу-

тило и ка сеоској околини. Благодарећи томе има оно данас две сеоске чете у Железнику и Степојевцу. Ношено здравом идејом, Друштво је решило да подигне своју сопствену вежбаоницу, у непосредној близини инсталације Белих Вода. Тиме је символички изражено оно што је у целој ствари најглавније. Соколско дело, силом своје животне експанзије, пренаша се из једног варошког жаришта међу народ, сејући у плодно али необрађено тло око себе и одржавајући живу везу између интелигенције и народа. Такав смер појавио се сам собом и наметнуо се неминовно природним путем. Радници Белих Вода својим рукама и својим знојем у часове одмора од обавезног рада утрли су пут за напредовање и остваривање правилно схваћених соколских идеја. Исто тако је и општина Жарково оценила сву озбиљност соколског рада на Белим Водама, када се