Opštinske novine

Стр. 792

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

„Ево, напокон, довршена је и освећена зграда, која се скоро тридесет година градила. Камен темвљац ударио је Краљ Петар у оно време када је поставио и прве темеље за велику отаџбину југославију. То је било у оно доба, пуно нада, када је доласком народнг династије Карађевића на престо Србије почео да буја народни живог и у Србији и ван ње у свима покрајинама, Срба, Хрвата и Слозенаца. Тада још нисмо имали ништа или, ако хоћете, имали смо све: веру у будућност народа и веру у племениту крв Оца Србије, бесмртног Вожда. Зато је његов велики унук Петар, још пре него што је ступио на тле земље којом ће владати, у пролазу кроз земље које су очекивале уједињеше и слободу, и могао бити поздрављен, с том непоколебљивом вером, као први југословенски краљ... Пошто је укратко изнео историјат југословенског парламентарног живота од Уједињења до данас, г. др. Ћирић је даље рекао: ...Евоцирање успомена је данас потребније него икад, јер треба данас на првом кораку одавде да добацим малодушнима, да је српски народ имао духовну величину и да је има, и да се без духовне исполинске величине не подносе страхоте Албаније и ужаси Вида и не освајају Кајмакчалани, да је та духозна величина капитал који је српски део нашег народа у заједничку кућу унео и да се о Србима не суди друкчије, ако би ко хтео, него по честитости и поштењу, којом се један народ и по цену своје егзистенције бори за своје идеале... ...Треба да поставимо високо мерило, можда за многе од нас недостижан циљ, али идеал који безусловно морамо имати пред очима, да несаломљивом вољом служимо само добру народа и да верујемо да ћемо само тако бити достојни оних који су оставили домове да створе домовину... Свој говор је г. др. Ћирић завршио овим речима: Никако не смемо заборавити да су Хрвати они који у нашој историји имају часно право првенства на велику замисао нашег народног јединства и то у облику југословенства. Ако они данас више истичу хрватску индивидуалност, и опет не заборавимо да то није био увек аксиом. То може бити уверење па ако хоћете, и аксиом

једне генерације која се више оснива на разочарању с једне и на општем беспућу нашег политичког живота с друге стране, него на дубоком осећању народа. Најбољи синови хрватског народа јесу творци југословенске идеологије, па је искључено да би Хрвати најлепшу мисао своје историје у дубини душе могли изневерити. Треба само оставити југословенску идеју да се природно развија, сама по себи, онако исто као што се спонтано у великом духу Илираца, Штросмајера, браће Радића и родила. ...Дао би Бог да то што пре дочекамо и да у овом новом дому буду донесене одлуке после којих ће народни живот синути, као што је

Њ. Св. Патријарх напушта зграду Народне скупштине посде њеног освећења.

носле мрачних и тмурних кућишта Народне скуп штине данас ова њена лепа палата засветлила. С том жељом да полазимо у сусрет сјајним данима владавине Петра Другог, нашег љубљеног Краља, ја вас све поздрављам поздравом за који желим да буде сталан израз расположења новога дома: „Живела сложна Југославија!" Уз дуготрајно и одушевљено клицање Њ. В. Краљу Петру II, Њ. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику Павлу, сложној и моћној Краљевини Југославији свечаност је завршена певањем југословенске химне. Затим је претседник г. др. Ћирић примао честитања у своме кабинету.