Opštinske novine

Стр. 812

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Потреба нашег Универзитета и Медицинског факултета и потреба нашег народа и будућих лекарских генерација, да се створи добра Дечја клиника, наишли су на пуно разумевање код ранијег Министра финансија и данашшег Претседника Министарског савета г-на Др. Милана Стојадиновића. Његовим моћним заузимашем, као и данашшег Министра финансија, г-на Душана Летице, обезбеђена су од свију уставних фактора, потребна сретства да се грађевина доведе под кров. И Градско Поглаварство наше престоничке Општине показало је добру вољу, када се третирало питање земљишта за грађење клинике. Моја је пријатна дужност, да приликом данашње свечаности, у име деце која чекају да у новој клиници добију лека, у име родитеља који ће у њој наћи савета, у име народа који је жељан здравља и чврстог потомства, у име лекара и сестара клинике који желе да под бољим условима пружају помоћ малим патницима, а, најзад, и у своје име изразим најдубљу захвалност Највишој Краљевској породици, Краљевској влади, Народном претставништу, нашим Универ-

зитетским и свим другим факторима, који су, сваки у своме делокругу, допринели да је грађење Дечје клинике толико сазрело, да јој се данас могао, овако свечано, положити камен темељац. Ови темељи носиће сву тежину нове зграде. моји сарадници и ја са узбуђењем и највећом радошћу мислимо на онај дан, у будућности, када ћемо моћи примити на своја леђа сзу тежину и сву лепоту рада у новој клиници. Нека буду темељи зграде увек чврсти и непомични. Нека буду довољно јака и наша леђа и наши карактери, да својим знањем и својим радом у овој згради узмогнемо задржати све данашње искрене пријатеље наше деце и наше установе и да им узмогнемо стицати и нових искрених пријатеља". Почетак рада нове Дечје клинике биће од недогледног значаја за заштиту деце гра:да Београда, пошто се модерна дечја заштита може само исправно развијати на основу сазнања стечених помоћу савремене науке о детету.

Слава Дома слепих у Земуну

Дом слепих „Краља Александра I. Ујединитеља" у Земуну, прославио је ове године врло свечано своју славу Крстов дан. На слави су били присутни изасланици: Њ, В. Краља Петра II. пуковник г. Кокаљ, претседника владе г. др. Фраша Јеж, министра просвете г. Антон Скала, министра социјалне политике г. Љубомир Хофмановић, министра спољних послова г. Сретен Стојаковић, претседника београдске општине г. др. Мита Поповић, учитељског удружеша г. Драгутин Игл, и други изасланици многобројних хуманих и културних установа. Пре почетка свечаности одржан је прво помен умрлим добротворима, а после тога пришло се сечешу славског колача. Домаћин славе био је г. Младен Обрадовић, рентијер из Београда. Освећеше славског колача извршио је архијерејски намесник и прота г. Милутиновић са протом г. Шуваковићем. Кума г-ђа Обрадовић пререзала је колач са слепим ратником — инвалидом Живаном Јанковићем и једним малим питомцем из Дома слепих. Затим је оркестар интонирао државну химну. После свршеног верског обреда говорио је прота г. Шуваковић, а госте је поздравио г. Димитрије Илић, свршени питомац Дома слепих, а сада наставник музике. Његов говор био је написан Брајовом азбуком и прочитао га је помоћу прстију. У своме опсежном говору он је изнео историју осниваша Дома слепих. Затим је говорио изасланик претседника владе г. др. Фраша Јеж. Потом је женски хор питомаца Дома слепих под вођством г-це Борке Јовић, отпевао „Анђела" од др. Милојевића, мешовити хор под вођством г. Алчевића, отпевао је „Мајка српског јунака" од П. Крстића.

Гости су са највећим интересовашем разгледали изложбу ручних радова коју су радили питомци и питомице Дома слепих. После подне изведен је концертни програм од 14 тачака. У своме, Брајовом азбуком написаном говору слепи Илић подвукао је: Први темељи овим нашим домовима у Земуну ударени су у Бизерти 1917 године, онда када је наш народ преживљавао најцрше дане у поробљеној Отаџбини. Основао их је наш Тата (Вељко Рамадановић) и по ослобођешу своју хуману мисију, на пољу тога рада, наставио на овом месту, где смо данас, тако да се идуће 1937 године навршава двадесетогодишшица постанка Домова слепих Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља у Земуну. 12 септембра 1920 год. је један од најзнаменитијих дана који је забележен у историји Домова и у епизоди живота слепих ратника и осталих слепих наших држављана, јер је тада наш велики Краљ Мученик примио под своје покровитељство и највишу ауторитативну заштиту Домове слепих у Земуну. Блаженопочивши Витешки Краљ Александар Први Ујединитељ вазда се очински бринуо о овој установи, дајући обилне прилоге и поклоне, интересујући се живо о сташу ових Домова и шиховом напретку. Уз то је својим Краљевским ауторитетом помогао нашем Тати да 1922 год. оснује Колонију слепих инвалида на Ветернику код Новог Сада, на којој је насељено преко 50 слепих хероја са породицама. Сваки је добио комплекс земље у површини 8 и 3 Д јутра и лепо уређене домове и та колонија је један узоран акт у решавашу инвалидског питаша, јер је она једина своје врсте не само у границама наше земље већ и у целом свету. Она сада претставља једну чи-