Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 817

нистар унутр. послова ако би нашао да је жалба по претходном питању т. ј. по питању овлашћења за подношење жалбе умесна. Међутим, за одлуку о главном предмету није он надлежан већ Државни савет према § 134 Зак. о градским општинама. Питање, дакле, о томе да ли су жалиоци били овлашћени за подношење жалбе противу одлуке Банске управе донесене на основу § 134 З.г.о. претходно је питав>е у овом случају. А за овакав случај прописује § 72 ст. 1 З.у.п. да власт може, кад наиђе на питање које је саставни део стања ствари, које има да се реши а које би спадало у надлежност које друге управне или судске власти, решити као саставни део целокупног стања ствари и на тој подлози решити главну ствар. Па пошто је Држ. савет у см. § 134 одређен да као жалбена управна инстанција решава по жалби противу одлуке Банске управе о задржању од извршења одлуке градског већа, то је он овлашћен по § 72(1) З.у.п. да по жалби реши и претходно питање". Прелазећи на спорно главно питање Државни савет је нашао: „У ст. 3 § 134 прописано је да против одлуке надзорне власти о задржању од извршења одлуке градског већа може градско веће поднети жалбу Држ. савету, као и да жалбу може поднети и Претседник општине без одлуке градског већа. Према томе по овом пропису жалбу могу поднети претседник и градско веће а не и поједини градски већници. То излази из тога што је у овој одредби предвиђен један специјалан поступак како одлуке градског већа постају перфектне, правоснажне, па је закон дао овлашћење за подношење жалбе само градском већу чија је одлука у питању и претседнику градске општине који је претседник градског већа. Због тога и жалиоци који су ову жалбу поднели као градски већници нису законом овлашћени да ову жалбу поднесу, те је она правилно одбачена жалбеном одлуком као недопуштена. Овакво исто гледиште Државни савет је заузео и по питању: да ли противу одлуке надзорне власти којом се, на основу § 134 зак. о градским општинама, задржава од извршења одлука градског већа, могу поднети жалбу друга интересована лица. То гледиште изражено је у одлуци Државног савета бр. 30400/35 која гласи: „Према чл. 17 Зак. о Државном савету и управним судовима Државни савет решава о жалбама прогив решења Министра. У конкретном случају жалба је поднета противу одлуке Краљ. Банске управе, те Државни савет није надлежан да по овој жалби решава, па је услед тога жалбу морао одбацити. У поменутој одлуци Краљ. Банске управе назначено је да против исте, према § 134 Зак. о градским општинама обе странке имају право жалбе на Државни савет. Овај упут о правном леку није тачан. Према означеном пропису противу одлуке надзорне власти има право жалбе Државном савету само градско веће, а у погледу противне странке обзиром на прописе § 143 истог закона, важе прописи чл. 18 Зак. о Држ. савету и управним судовим!а и § 114 Закона о општем управном поступку, што значи да приватној странци остаје у овом случају као правни лек тужба управном суду".

Но ова одлука Државног савета правилна је само у колико је истом изражено гледиште да се странка противу одлуке надзорне власти донете по § 134 зак. о градским општинама не може жалити Државном савету. Али та одлука није правилна и у колико је истом изречено да се странка противу одлуке надзорне власти донете по § 134 зак. о градским општинама, у см. чл. 18 зак. о држ. сав. и упр. суд., може тужити управном суду. По чл. 18 Зак. о Држ. сав. у в. § 114 зак. и општ. упр. пост. тужба управном суду подноси се противу оне одлуке другостепене власти која је донета у жалбеном поступку. Овде тај случај није јер се одлуке градског већа, према § 133 зак. о градским општинама достављају надзорној власти по званичној дужности. На случај да такву одлуку надзорна власт прими на знање одлука градског већа добила је потребну санкцију да може постати коначном. Она се тек тада предаје интересованој странци и она сад противу такве одлуке у см. чл. 18 Зак. о држ. сав. § 114 З.у.п. и § 143 зак. о град. општ. може изјавити жалбу надзорној власти која сад расматра одлуку обзиром на повреду закона само на штету појединаца док је код расматрања по § 134 зак. о град. општ. ценила законитост достављене јој одлуке обзиром на јавни интерес. На случај пак да надзорна власт одлуку градског већа задржи од извршења таква одлука се странки и не доставља већ се градско веће или саглашава са примедбама надзорне власти и странки издаје нову одлуку противу које се она може жалити по § 143 Зак. о град. општинама (§ 114 З .у.п. одн. чл. 18 Зак. о Држ. сав.) надзорној власти а даље управном суду односно Државном савету, или на основу § 134 3. о град. општ. само градско веће подноси жалбу Државном савету ако се одлуком надзорнс власти није сагласио. Ако Државни савет жалбу усвоји одлука градског већа постаје коначна. У противном градско је веће дужно да поступи по примедбама надзорне власти и странки изда нову одлуку. II Одлуку градског већа у Београду и Панчеву у питању обавезе власника имања да сноси трошкове за оправку асфалта испред своје куће није надлежан да расматра Министар грађевина већ Министар унутрашњих послова. (Пресуда Државног савета Број 32709/36). Одлуком Градског сената у Панчеву бр. 713 од 24-1-1934 г. одређено је, да Н.Н. из Панчева има да сноси трошкове оправке асфалта испред његове куће. Противу ове одлуке странка је поднела жалбу Министру грађевина који је решењем бр. 12909 од 27 априла 1935 г. жалбу одбацио а решење градског сената оснажио. Но по изјављеној тужби Државни савет је пресудом бр. 32709 од 30-111-1936 г. поништио наведено решење Министра грађевина са ових разлога: „Министар грађевина није био надлежан да расправља жалбу противу одлуке градског сената у Пан-