Opštinske novine

Стр. 700

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ђењу систематски организоване урбанистике и лежи све зло, које ће Београд деценијама тешко осећати. Није потребно бити неки ругинирани урбаниста, довољно јз имати нешто мало осећања за лепим и разумевања за оним што је добро и корисно, довољно је познавати данашња схватања о хигијенским потребама сваког члана културне заједнице као и посветити макар мало пажње и интересовања развоју урбанизма код нас и на страни, па ће се већ моћи добити тежак угисак о урбанистичкој политици Београда. Многобројни су недостатци који изазивају такав утисак већ при првом пажљивијем проматрању досадашњег рада Београдске општине у томе правцу. Неколико међутим падају нарочито у очи, Да напоменемо само недостатак јасних и одоеђених циљева, одлучних потеза, далековидних и широких схватања. Свесни све тежине ове критике покушаћемо да на бази прикупљених факата прикажемо тачност ових тврђења. Да почнемо од познатих и несумњивих чињеница, пре свега да констатујемо и подвучемо да је Београд све до непосредно после ратова био само једно велико неуређено и неизграђено село, положено на валовитом терену који се у блажијим или оштријим нагибима спушта према двема великим и пловним рекама, друго да је клима у Београду континентална са оштрим зимама и топлим летима и да је изложен јаким нарочито северо-источним ветровима и најзад да је његово подизање почело у доба просперитета. Конфигурација терена, близина двеју великих река, као и неизграђеност а при том релативно мала цена плацева (нарочито на периферији тадањег Београда), пружали су идеалне услове и давали широке могућности да један стваралачки дух, примењујући савремене принципе урбанистике, хигијене и естетике створи од Београца једну заиста лепу и угодну варош, а поред тоГа, обзиром да се налази на Главној раскрсници најважнитх водених путева централне Европе, и један Богом дани трГовачко-индустријски центар. На жалост, почињене су неопростиве грешке, пропуштени су најповољнији моменти и Београд се налази пред опасношћу, да ће, ако се убрзо не учине радикалне и одлучне промене у његовој грађевинској политици, постати не једна лепа и угодна, већ једна ружна и немогућа варош на срамоту данашњих генерација а нарочито оних, који су били дужни да на време скрену пажњу и надлежним факторима и Београђанима на страховите грешке, које се такорећи свакодневно чине. Напомињемо само, да Београд ни до данас није подељен у поједине зоне чија је намена тачно одређена. Ова је подела веома важна и

неопходна и са гледишта хигијенског и урбанистичког. Јер, мислимо да и лаику мора бити јасно да се не могу примењивати исти урбанистички принципи и на зону намењену индустрији и трговини као и на зону намењену становању. Обзиром на тај недостатак видимо поједива индустријска предузећа раштркана по целом Београду често и у крајевима који и по свом положају и по начину досадашњег изграђивања треба да служе искључиво за становање и у којима је поисуство оваквих установа директно штетно по здравље и опасно по живот грађана. О естетским моментима и да не говоримо. У вези са овим било је неопходно решити и питање висине зграда и система изграђивања појединих блокова и крајева. Напред смо изнелн да се у последње време манифестују све више две тежње, од којих једна жели да се иде у висину', а друга у ширину. Обзиром на наше климатске прилике, цену земљишта менталитет наше средине као и извесне грађевинске принципе (нарочито који се односе на регулисање топлоте по зградама) чији смо значај већ напред поменули, систем грађења у ширину био би према нашем гледишту најпогоднији за наше прилике. Његовим усвајањем нормирала би се тако рећи одмах и максимална висина грађевина, која према овом систему не сме износити, обзиром на густину и намену појединих насеља, више од 5 спратова. Са наменом насеља у тесној је вези не само висина зграде већ и начин подизања и грађења појединих блокова и крајева, наиме да ли у облику пуног изграђивања, у облику слободних или у облику полуслободних односно двојних зграда. Пуно изграђивање односно систем Густог насел>а могао би се несумњиво предвидети у трГовачким центрима; док би се у центрима за становање применио систем слободних или полуслободних зГрада, односно систем реткоГ или полуреткоГ насеља. Истовремено би се морало решити и питање радничких крајева чије би подизање било најзгодније у близини индустријских зона по претходном обезбеђењу потребних хигијенских услова, добрих путева и јефтиних саобраћајних средстава. Пошто се није спровела поменута подела Београда на одређене зоне нису се, разуме се, могли применити ни напред наве^ечи урбанистичко-хигијенски принципи. Појединикрајеви подизали су се без обзира чему би требали да служе, по вољи, потреби и увиђавности сопственика, архитеката, и по схватањима која су моментано преовлађивала код појединих општинских претставника. Ова оскудица јасних урбанистичких схватања као и недостатак одређеног плана и система осећају се подједнако како на периферији тако и у центру вароши. Треба бацити само један поглед на наше важније тргове на пр. Теразије,