Opštinske novine

Стр 702 — хова тежина ће ускоро постати несношљива нарочито када се на место ових малих кућица подигне још више великих грађевина, створе још више затворених и загушљивих дворишта и у мору ових зграда такорећи ишчезне оно мало зелених паркова. — Када се под тропским зрацима летњег сунца загреју голи зидови ових грађзвина и усија асфалт улица, тада ће Београд представљати неиз^рживи пакао не само за људе већ и за ветегацију. Будуће генерације ће нас због тога проклињати и мораће плаћати о^ромним људским и материјалним жртвама последице наших грешака и нашег незнања. Нажалост побројане грешке нису ни једине а ни најтеже. Има и других исто тако жалосно тешких ако не и те ких. Једно се питање при томе нарочито истиче. То је питање улица, Грађење улица интересује колико урбанисту толико и хигијеничара јзр од правилног решења овог питања, зависи не само брзина и лакоћа саобраћаја већ и у многоме и могућност испуњазања оних елементарних хигијенских захтеза које смо напред навели а које се односе на потребу становника за сунцем, светлошћу, ваздухом и миром. Да би улица могла одговарати овим саобраћајним и хигијенским услозима, ур;анисти су поставили извесне норме које су већ почеле да улазз и у саме уџбенике. Што шире улице градити је начело данашњег урбанизма. Једно начело потпуно опоавдано и оззиром на брзину и врсту саобраћајних сретстава и обзиром на поменуте хигијенске потре5е. Данашња моторизована возила и јачина саобраћаја захтевају широке и праве улице, што опет потпуно хармонизира са захтевима хигијеничара јер само широке улице могу обезбедити довољно светлости и вазцуха а у исто воеме омогућити постављање довореда који својим лиснатим и зеленим крунама угушују несчосну лупу улица и на тај начин нз само пријатно освежавају већ и утичу умирујући. При томе морамо нагласити да су сва оза излагања одавно изашла из оквиоа чисто теоријских разматрања. Нови варошки крајзви не само градова на западу већ и многих на Балкану (Софија, Загреб) подижу се искључиво на бази ових урбанистичких поинципа. Ако сада, полазећи од ових гледишта расмотримо решење овог питања код нас и то нарочито у новоподигнутим крајзвима послератног Београда, мораћемо са жалошћу утврдити, да су принципи који се поимењују при подизању ових крајева, а у колико се о љима уопште може говорити, и сувише застарели и одавно напуштени. Тако, докле се тако рећи у целом свету у ново подигнутим ваоошким крајевима примењује напред поменути принцип широких, правих и што дужих улица, украшених понекад и дворедим дрворедима, дотле се код

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ нас праве кривудаво кратки, тесни сокачићи, без потребних тротоара за пешаке или ако и постоје они су невероватно тако рећи смешно узани. Многе од ових улица постаће несумњиво, временом, важне саобраћајнице и ако оне једва одговарају и данашњим саоЗраћајним потребама. Да се о постављању украсног и из здравствених разлога потребног ззленила дуж њихова тротоара не може ни мислити, мислимо непотребно је наглашавати. Ако се сада томе дода, да се нарочито у старом ^еограду, услед примене већ застарелог мерила у поглзду односа висине зграда и ширине улице (докле се код нас још увек, примењује размера 1,50:1 дотле је у другим земљама постављен као минимум 1:1) све више ствара тип улица, који представља гиколски узор н.ез\равог ргшења једног најважнијег урбанистичког проблема, онда се човек мора заиста изненађен упитати, који су мотиви руководили наше урбанисте, да се огреше и пређу преко ових најосновнијих урбанистичких начела? Ово питање је у толико оправданије с обзиром да су овим тешко погођени не само хигијенски и естетски захтеви већ и потребе саобраћаја као и економски интереси Београда. При посматрању ових кривих, кратких и тесних сокачића (мислимо поглавито на важније саобраћајне улице, које су то већ сада или које ће временом несумњиво постати) добија се и нехотице утисак да њихови пројектанти и ако су употребљавали модерна саобраћајна средства, нису имали у виду да и те улице треба да служе модерном и брзом а не примитивном саобраћају тарницама и воловским колима. Каква разлика између њих и њихових примитивних предака, који су се истина возили коњским и воловским колима али су ипак умели решити основе улица које и данас једино и одговарају и урбанистичким, и саобраћајним, и хигијенским и естетским захтевима (Александрова, Милошева, Немањина ул. итд.)! Ова погрешна решења изазивају још веће чуђење када се посматрају обзиром на економскг интересе Београда. Београд је варош која се налази тако рећи у једном револуционарном развитку. Сталан прилив све нових и нових маса чини да се поједини крајеви све гушће насељавају, што опет ствара потребу да се поједина имања искоришћавају економичније а при том здравије. Истовремено, постепено али при свем том стално подизање хигијзнског стандарда становника изискује да се на место влажних, мрачних и нездравих јазбина као и многобројних јатаган-мала по појединим двориштима све више подижу хигијенски станови. Као последицу свега тога видимо, да се тако рећи пред нашим очима стварају нови важни варошки цзнтри. Појава ових нових цзнтаоа ускоро ће поставити и нове проблеме, који се односе на питање саобраћаја,