Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 711

3) површине у границама заштитног појаса у ужем смислу, т.ј. простор између грађевинског реона и границе атара; 4) зеленила ван границе општинског атара, које улазе под заштиту од грађења. Значи: заштитни појас у ширем смислу обухвата сва земљишта која су изузета од насељавања и одређена за разне обраде у зеленилу или пољопривредно искоришћавање по нарочитим прописима. Сва ова земљишта служе поред осталог, без обзира на њихову специјалну намену, као резервоари свежег ваздуха. Како нови грађевински закон у својим §§ 2, 4 (алинеја 7), 5 (алинеја 2), 17 (алинеја 3), 18, 19, 20 и 24; члан 6 закона о атару од 1929 гоД. и закон о шумама §§ 92—105, пружају широке могућности, да се питање заштитног, украсног и корисног комуналног зеленила, као и свих социјално-здравствених и забавних установа с :ти;м у вези, реши на широј основи и у потпуном складу са захтевима савременог урбанистичког стремљења, осгало је на нама, да тај задатак решимо и рационално примењујући сва техничка искуства и тековине садашњице и трудимо се да та примена што више одговара нашим локалним приликама и потребама. Са жељом, да ова студија, коју објављујемо кроз часопис Београда, послужи успешном решењу целог проблема о коме је овде реч и задовољи несметан развитак Београда, као велеградског насеља сутрашњице, ми смо при овом решавању узели у обзир све момен:е од значаја по саму ствар, коју овде третирамо. Не треба изгубити из вида, да се овде ради о простору, који има да заузме преко половине целокупног престоничког атара т.ј. да се учини диспозиција са земљиштем од око 4.779 Ха, чија се вредност пење на милијарде и то диспозиције у сврхе, које већим делом, и ако корисне и неопходне, носе обележје привредне неактивности. При том смо се руководили следећим начелима: 1) да се предвиди све шго је могућно за једну великоградску заједницу, за њен удобан живот и несметан развитак. Да у предвиђању ове врсте не изостане ни једна установа, која по свом карактеру припада зеленом појасу. 2) да избор места одговара самој намени, увек узимајући у обзир: могућност и потребу доцнијег проширења односног објекта, топографске прилике дотичног терена, удаљеност од матичног насеља, менталитет самог становништва, као и све друге моменте и околности, било локалног значаја, било општеважећих савремених прописа; и 3) да чине један смишљен систем једнородних установа — планску целину, тако, да поред директних користи у границама своје намене пруже и индиректне — у диспозиционом погледу, с урбанистичке тачке гледишта,

сматрајући зеленило као најбоље помоћносретство за регулацију вароши и као нешто што треба равномерно поделити свима крајевима једнога насеља. ' I 1 1 ; ;:!(■ Посшојеће зеленило Пре него што пређемо на појединачна излагања о институцијама које се сматрају по својој класификацији као објекги зеленог појаса да споменемо постојеће зеленило т.ј. већ изграђене паркове, скверове, дрвореде, расаднике, шуме итд. Пре свега, категорички заступамо гледиште, да би сво постојеће зеленило, без изузетка, требало унети у дефинитиван регулациони план и на тај начин дати фактичном стању и законску потврду. Ми се залажемо за ово санкционисање у интересу заштите варошког зеленила у коме иначе Београд оскудева и које често пута жртвујемо другим, на изглед прешним потребама. • Код нас се, нажалост, одомаћило у Београду гледиште, да је парк луксуз и да ми не можемо жртвовати скупоцено градско земљиште у ту сврху. И зато се сви слободни простори одузимају од паркова немилосрдно и постепено изграђују са великим и скупоценим грађевинама и ако знамо да ће већ они, који долазе одмах после нас, бити принуђени да стварају слободне површине за варошко зеленило, макар и по цену рушења и вишеспратних зграда. То ће они чинити увек са једним оправданим гневом и прекором према нама, њиховим претходницима, јер нисмо хтели да предвидимо оно, што треба, а што ће у њиховим очима изгледати као некултурност или још горе, несавесност наше генерације. При одлучивању ове врсте, има још једна околност, која треба да нам задаје бриге. Рђавом диспозицијом генералног плана и рђавом грађевинском политиком, из које резултира неред и хаос, један град може самог себе да угуши и свој напредак да укочи више неголи претеране дажбине или макаква друга погрешка комуналне политике. Као код једне машине, тако и овде, треба предвидети вентил сигурности у виду напред обезбеђених неизграђених слободних површина. Садање стање већ изграђеног варошког зеленила у границама Београдског атара је овакво: 16 парк. у целокупној површини 66,58 Ха. 51 сквер у целокупној површини 5,26 Ха. Уличних дрвореда у 280 улица, дужине 275 км. са 45,835 ком. алејских садница. Шума 1.073 Ха. Гробља 25 Ха. Спортских вежбалишта 10 Ха. 2 расадника 29 Ха. Уличне баштице у 116 улица (180 км.) 21 Ха. Углавном, све ово претставља резултат наших комуналних напора за последњих десет