Opštinske novine

6

Нег. Оцо&ољић, сабетник Мин. унутр. послоба

Градски организациони статути*)

Градови се данас налазе пред једним веома важним задатком. Финансијски закон за 1936/37 (тач. 10 § 51) отступа од начела постављеног у § 148 Закона о град. општинама и овлашћује данашња градска већа да могу доносити организационе статуте, чије постојање предвиђа нови Закон о градским општинама. У тренутку када је Закон о градским општинама добио завршну форму мислило се, да ће одмах по његовом ступању на снагу бити расписани избори градских већа. Отуда је резултирала одредба да ће једино нова градска већа моћи доносити генерално-апстрактне прописе, који се тичу детаљне организације градске самоуправе. Ова намера, међутим, није остварена. Ни после две године избори нису обављени. У току двогодишњег примењивања закона увидело се, да је за функционасање градске самоуправе потребно омогућити већ сада доношење организационих прописа( : , који нису детаљно нормирани у закону. Тако је постала и одредба из овогодишњег финансијског закона. Свакако, доношење прописа о организацији у првоме реду интересује оне градове, који су до доношења Закона о градским општинама биле обичне општине. Ретко који од тих градова да има посебне прописе о организацији, а готово ниједан их нема у оној форми, која би била у сагласности са новим законом. Па и градови, који су одраније имали организационе прописе, морају их саобразити новим одредбама Закона о градским општинама. Савез градова држимо да је најпозванији форум, који трзба да распоавља и утврди начела, на којима ће поједини градови изградити своју организацију. Доса?ашњим искуством и стручном спремом претставници појединих градова допринеће много да се свестрано претресу сви проблеми, које у тој материји подједнако интересују све градове, како највеће тако и најмање. Према утврђеним начелима могли би се у крилу Савеза градова израдити пројекти свих организационих статута, који би потом служили као основа

х ) Г. Нег. Оцокољић саветник Мин. унутр. послова и сарадник часописа Београда „Б. о. н." одржао је на овогодишњем Конгресу Савеза градова на Цетињу одлично предавање о организацији наших градских општина.

појединим градовима, да према својим потребама и локалним приликама дефинитивно донесу те прописе. Ако би Савез градова прихватио овакво посматрање, држимо да би испунио један од својих најважнијих задатака. Ужа организација градских самоуправа, по нашем мишљењу, треба да је обухваћена у три посебна градска статута, остављајући пострани ближу организацију појединих градских завода, установа и предузећа, чије функционисање захтева посебне правилнике. То је у првом реду основни или само организациони статут, затим пословни ред градскога већа и одбора и најзад, статут о градским службеницима. Изложити материју коју требају да обухвате ови статути, биће предмет даљег излагања. I У погледу систематике организационог статута најприродније је ићи оним иутем који је поставио сам Закон о градским општинама. Статут би био подељен у два одвојена отсека: један би садржавао материју, која се односи на градско веће као одлучујући орган, а други би имао за предмет регулисања градску егзекутиву. Испред тога могле би се ставити уводне одредбе. Једна од тих одредаба садржавала би опис границе градске територије. Уз статут би се могао додати као његов саставни део катастарски план градске територије. Ако би се усвојила подела градске теријје на одељке у смислу § 85 Закона о градским општинама, онда би други члан тих уводних одредаба имао да одреди, на колико се одељка гра ?ЈСКо по.дручје дели, као и опис граница појединих одељака. За овим би могла доћи и одред!ба о градском грбу, његов опис и начин употребе. Ово се разуме само за оне градове који градски грб већ поседују. Не би било уттутно да такве грбове установљавају они градови који их досада нису имали. Оправдање за употребу старинских градских грбова налази се у тесној повезаности грба и историје града. Овде налазим за потребно да споменем, да је погрешно становиште по коме је употреба исто'ш'ских грбова градовима забрањена, У § 10 Закона о градским општинама реч је о округлом печату који се ставља на званичним актима (поред потписа овлашћеног органа као знак но-