Opštinske novine

Стр. 720

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

жбенике градског поглаварства, припремање органигационих прописа, контрола над радом целе градске управе која треба да је концетрисана код претседника и т .сл. Даље нормирање обухватило би поделу одељења ка отсеке и реферате. Разумљиво је по себи, да њихово формирање зависи од разгранатости послова у граду и од важности, која им се придаје. На челу сваког одељења стајао би шеф, а на челу отсека и реферата старешина радне јединице. Статутом би се имало предвидети, да на положај шефа и старешина радних јединица могу бити одређени само чиновници, који су провели одређени број година у градској или другој јавној служби. За одржавање јединства у раду могло би се даље предвидети да се сва начелна питања имају расправљати у седницама већа старешина појединих одељења, којима би претсздавао генерални директор или претседник градске општине. Овоме већу могло би се поверити и претходно испитивање молби и давање мишљења при попуњавању упражњених места градских службеника. Као даља мера одржавања јединства у раду, одлучивање о важнијим пословима могло би се поверити једино генералном директору. Шефовима одељења могло би се поверити одлучивање само у оним случајевима, који не могу изазвати дисхармонију у пословању градске егзекутиве. На крају, ако град има привредних и социјално-културних установа, имало би се прописати, да ли ће њихову управу или надзор над њима имати управни одбори, о којима је реч у § 86 З.г.о. Статут би имао да садржи одредбе о формирању тих одбора и о њиховој компетенцији. Не би се противило закону, ако би та материја била одређена правилницима о пословању ових установа, али држимо да и о томе основне одредбе треба да садржи организациони стату. Најзад овај статут имао би да одреди пословник за поједина одељења, уколико би природа послова у појединим одељењима захтевала одступање од пословника који важи за опште управне вдасти. II Уколико пословање градскога већа није нормирано већ самим Законом о градским општинама, оно треба да се детаљно пропише пословником или пословним редом за градско веће и одборе. Унапред морамо напоменути, да је самим законом пословање градскога већа одређено доста детаљно, тако да за пословање градског већа у њему нема много новога да се прописује. Он би само имао да садржи разраду основних начела, која су у закону већ садржана. Али, сасвим друкчије стоји ствар са пословањем сталних и других одбора, које бира градско веће, било за одлучивање по

појединим пословима (§ 95), било за проучавање предлога који ће доћи градском већу на решење. О пословању ових одбора у Закону не налазимо ни једну одредбу, па се стога показује неопходним да се ова материја пословником исцрпно регулише. Још једна напомена могла би се овде ставити пре прелаза на излагање саме материје коју пословник треба да обухвати. Као што смо напред напоменули, мањи градови налаге се у таквој ситуацији, да неће имати много да се баве питањем организације. Отуда би њихов организациони статут могао обухватити и пословник за градско веће и одборе, иако након претпоставља доношење пословника одвоЈено од организационог статута. Не би то било противно закону, пошто се неки специјални поступак не предвиђа за доношење пословника, који би се разликовао од онога за доношење организационог статута, а добра страна тога била би у томе, што би сви ти прописи били скупљени на једном месту. Пословник за градско веће имао би да обухвап?, у границама ођређеним у §§ 69 и 79 Закона о градским општинама, ближе одредбе о сазивању градскога већа: како се одређује дневни ред, у којој форми се саставља позив и како се он доставља градским већницима. Осим тога, он треба да садржи и рок у коме се позив за седницу мора обично достављати градским већницима. Пословник даље треба да норм1ира где се држе седнице; број редовних седница и када се могу сазвати ванредне седнице. Затим би имале доћи одредбе о руковођењу седницом: констатовање кворума на почетку седнице; изношење предлога за решавање која су на дневном реду; решавање о хитним предлозима претседника и градских већника, која нису стављена на дневни ред; пигања и предлози градских већника, која се упућују претседавајућем; одржавање реда на седницама и т. д. Ту би даље имало бити нормирано како се врши гласање код доношења одлука: дизањем руку, седањем и устајањем и т. д. Посебне одредбе морале би се прописати за све случајеве када градско веће има да врши избор појединих лица, било за поједине одборе, било чиновника или других лица. Посебна глава морала би одредити како се припремају и формулишу предлози за градско веће, као и у којим случајевима се могу по\едини чиновници појавити као .референти пред градским! већем. Најзад би се донели специјални прописи који би ближе одређивали, како се В |'оди записник о раду градскога већа и коме се то поверава. Одредбе о одборима имале би се поделити на оне које се односе на пословање сталних одбора и оних који се бирају за проучавање појединих предмета. Они први су стални, као