Opštinske novine

Стр. 724

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

али с јаком таванском грађом, а све то са 4.50 мет. квадр. површине по грлу (где је узет простор за лежиште и одговарајућа јасла по грлу) — таква штала треба да се према данашњим ценама, радној снази и материјалу плати око 400 динара 1 мет. крадр. све готово. За 4 грла потребно је простора уз горњу површину по грлу, још извесне површине и за ходник и зидове. Тада ће целокупна површина штале износити: (4 X 4.50) + (6 X 1.50) + 2 [(6.60 X 0.30) + + (4.50 X 0.30)] = ЗЗ.бб м. Одавде је цена новој штали: 33.бб X 400.00 = 13.464 динара. Оваква штала служи 35—40 година. Установимо за наше срачунавање неповољнију ситуацију. Нека таква зграда од тврдог материјала служи само 20 година. Амоотизација њене вредности биће за то време: (365 X 2.00) X 20 = 14.600 динара, Изнесени рачун доказује: да се сумом 0.50 динара дневно по браву плаћао потпуно поштен и одговарајући закуп. Он није покривао само вредност штале него и одговарајућу вредност земљишта на којем је озидана штала. Ту поставку доказује разлика у 1.136 динара, која претиче преко амортизоване вредности штале. Далеко би нас одвело исцрпно испитивање целокупног овог односа између свега онога што се уложи и онога што се добије за млеко. У њему је. како изгледа, на крају крајева главни стожер човек и његова моћност да створи погодне услове ренти. За то се ми у испитивање тих односа даље нећемо пуштати. Не мислимо се упуштати ни у млекарење с 5 крава. Ово последње не проучавамо за то што наш мали поседник једва одржава терет и од 4 краве. Довде смо говорили о овом односу постављајући му за основу најповољније чињенице и услове. Тако смо ставили цену млеку 3 динара од 1 литра. У честом мењању исте она спада на 2.40 динара, па понекад и ниже. Утврдили смо да свака од ових музних крава, свакодневно скроз, током целе године даје 11 литара млека дневно. Међутим, и овај је услов из безбројно разлога врло про-

менљив. И он чешће испада на штету користи. Посебно, само ова чињеница поставља такође један засебан проблем. Међу овим многобројним узроцима који не би ишли у прилог разрађене тезе за приходност од млекарења с 4 музне краве, како за оног у селу тако и за оног у реону, ми овде наводимо неколико таких, вероватних за најважније. На пример: 1. Крава неће непрекидно за 4 године из дана у дан давати млеко. Биће за извесно време дана и без млека. 2. Цена млеку није свагда 3 динара. 3. Десиће се повише пута да потрошачи узето млеко не исплате. У том је случају ненаплаћено млеко сува штета. 4. Млеко се разноси по два дана о Божићу и Ускрсу. Према томе тих дана предвиђени приход омануће. 5. У случају телења крава има пре телења неки дан поштеду кад се не музе. По телењу пак за извесно време такође се не музе било што је млеко одвећ младо, било да се оставља телету. 6. Зими за дуже време \поскупи храна; ова скупоћа поред свих напора да се летњом јефтиноћом хране паралише — најчешће остаје непаралисана. 7. Кроз сва досадашња срачунавања узето је редовно да краве дају дневно по 11 литара млека. На лицу места многе дају и знатно мање. 8. У испитиваним случајима узимато је да се и четвртина наднице исплаћује раднику. На тако што ;ни у селу нико не пристаје. Тај би приход износио на месец 105—108.50 динара. А то је бесмислица. У нашем случају та се лица предвиђају из млекареве породице, која пребивају с њим под истим кровом или на заједничком имању. Око крава би се узгредно запослила. Итд. итд. Све довде доказује да је рад с млеком, млекарење, један у сваком случају врло ризичан посао. Нарочито овако како се он под данашњим приликама и на начин чистог торбарења изводи. Пошто смо дошли до рентабилитета у мужи увођењем 4 расне краве да видимо како би он изгледао стварно у даном моменту и при приликама кад ово пишемо т.ј. у првој половини 1936. године и с [данашњим, обичним кравама. (Наставиће се)