Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 939

једне кшиге? Да ли се, сем десетине кшижара који би му примили књигу у комисион, он има толико познаника и пријатеља, који би били вољни да му продају известан број књига? Па ако их има у довољном броју и они му учине ту услугу једанпут, да ли Не му учинити и другипут и трећипут? Ето ту је камен спотицања за све оне писце који би хтели да сами издају своја дела. Па када они виде такву тешкоћу па и непромостиву препреку код себе, зашто не веровати да и понеки издавачи у појединим — подвлачим, појединим, а не свима — случајевима брину тек нешто мање бриге. Није тешко уочити да наши књижари издавачи и издавачка предузећа — да пређемо сада на : њих — доиста не поклањају довољно пажње и не показују довољно љубави према нашој оригиналној књизи и нашим писцима (Било да је говор о писцима или издавачима или часолисима и новинама увек је реч о већини, а изузецима — част и признање). Ако није тако, онда нека нам издавачи наведу само један пример онакве громогласне рекламе којег домаћег дела каквом пропагирјау прођу многог страног преведеног дела. Читаоци се сећају честих великих огласа у дневним листовима, који звучним речима препоручују не само доиста значајна дела но понекад и мало савремена и 1мање вредности страна дела и који толико опсене многе грађане, да им често просто цаседају и јпретплаћују се на таква увек скупа дела, који им мало користе, али која мора после месецима да отплаћују. Природно је претпоставити и очекивати да се преко књижара врши продаја сваке књиге, оригиналне или преведене, без обзира на то да ли ју је издао књижар, издавачко предузеће, каква установа, писац, преводилац или неко сасвим друго лице. По тврђењу г. Геце Кона, у нашој држави има 1800 књижара. Али каквих? Кад би они доиста били књижари па хтели и умели продати само по један примерак сваке добре наше књиге, куд би нам бир'крај! О односу између наших књижара с једне стране и књижара издавача и издавачких предузећа с друге стране овом приликом не мислимо говорити, али, углавном, разабијремо њихове нити. Оно што хоћемо овде да подвучемо, а што непосвећени можда и не претпостављају, то је она слаба воља ако не и зловоља, са којом по неки књижари чак примају и у комисион — о куповини за готов новац нема ни говора! — издања самих писаца и преводилаца. Звучи мало невероватно Ггврдња, да и усред Београда има таквих књижара, који чак неће да приме ни у комисион добре књиге које су издали сами писци или преводиоци. Ту слабу предусретљиЕост индиректно потврђује и сам г. Геца Кон. Говорећи пре годину и по у „Политици" о томе, да се чак и г. Бранислав Нушић тужи на издаваче, г. Кон каже: „Г. Нушић је, као што сви знамо, поводом неког свог јубилеја, пред неколико година, под именом одбора за издавање својих књига, издао серију својих књига. Кад је потхват потпуно пропао..." Ми на голу реч верујемо г. Кону да је то јубиларно издање популарног хумористе и комедиографа нашег пропало, јер је, с обзиром на наше књижарске прилике. морало проиасти, а доцније издање г. Кона потпуно успело, успело толико да он већ спремја и друго издање ц ^локупних дела г. Бранислава Нушића. Само, ми

бисмо волели погледати у администрацију издања јубиларног одбора и у администрацију тога издања г. Геце. Кона и утврдити једну једину чињеницу: како су се књижари односили према издању тога јубиларног одбора а како према издању г. Геце Кона, који сем Нушићевих дела има и толико других, потребнијих издања: уџбеника, закона, правних дела, књига за децу. А да не говоримо у његовим многим повереницима, који су се, с правом, као и повереници других великих издавачких предузећа, размилели по целој земљи. Колико књижари неће да пропагирају прођу издања самих писаца и преводилаца види се и из тога што они ноде извесну политику излагања нових књига у својим излозима. Колико пута сте читали у новинама белешке о којој новој књизи песама или приповедака, ,коју је издао сам писац. Међутим такву, доста добру или баш добру, књигу често нисте могли видети готово ни у једном књижарском излогу, и то не стога што писац не би то хтео но стога што књижари нису вољни да је изложе ни за цигли 'један дан. Они ваљда мисле, да је са њихозе стране доста што су примили у комисион десетак примерака такве књиге. А шта мари што они такве књиге метну на таква места у својим радњама, да ће их публика тешко или 1никако моћи запазити. Ако пак књижари и приме у комисион издања писаца и прегодилаца па се деси још и то чудо, да продају неколико примерака, каква мука за власника док дође до обрачуна са неким од књижара. Али када прође по неколико месеци, док се, тешком муком, изврши обрачун за десетак књига, даних у комисион по некој књижари усред Београда, какву предусретљИјВост и савесност може очекивати грешни писац или преводилац од оног малог и мало образованог књижара негде са крајњег нашег југа или севера? Као што се види, за слабу прођу домаће књиге што значи за немар наше публике према домаћој књизи кривица делимично пада и на књижаре, који се или уопште не баве продајом домаћих белетристичких књига :или, ако их имају на продају, немају ни воље ни начина да успешно протурају бар по који примерак поједине добре домаће књиге; на страну, усто, чињеница да понеки од њих, као комисионари, немају коректне пословне односе са писцима и преводиоцима као издаваоцима својих дела и превода. Када је реч о томе да домаћа књига у нас нема прође, онда чујете читав низ оптужива1ња. Књижевници оптужују издаваче због спекулације и немара према лепој књижевности и домаћој књизи и читалачку публику због тога што не показује довољно интересовања за домаћу књигу; издавачи, опет, окривљују писце што нису довољно савремени и занимљиви и публику која више воли биоскопе, ногометне утакмице, коњске трке, дансинге и каване но добру књигу наших књижевника; појединци из публике, опет, бацају кривицу на своје тешко материјално стање, на писце који пишу слаба, неинтересантна и несавремена дела, на издаваче који мисле само на своју што већу зараду, на критичаре, који необјективно и пристрасно приказују појдине писце и књиге, тако да је због тога наша текућа критика без .ауторитета и потребне убедљивости, и на уреднике