Opštinske novine

Књижевна хроника Кти^ћевни прићази

МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ: ПО ЗАБАЧЕНИМ ОСТРВИМА Једни напуштају за извесно време своју средину и крећу на пут зато што желе да се одморе, разоноде, отклоне какав душевни притисак, ублаже тежак утисак какве личне или пословне трагедије, опораве се после какве теже болести и са доста слободног времена и са доста чекова у џепу проведу дуже или краће време у непознатим крајевима. Они после понекад, у часовима доброг расположења, приповедају својим блиским познаницима и пријатељима о оном што су на своме путовању по непознатим крајевима видели и чули. Други опет путују зато што хоће да се одморе и промене средину и потом пишу о виђеном, да би и они који немају могућности да иду онамо где су они били, сазнали штошта о тим новим пределима и осетили драж и карактеристичне особине нама непознатог света и краја. Међутим трећи путују искључиво зато што желе да опишу пут у непознате крајеве и упознају с оним што су чули и видели што шири круг својих сународника. Они су унапред распоредили време и напрегли чула са живом жељом да уоче, сазнају и забележе што више карактеристичних и значајних појава, предмета и догађаја у овим пределима и срединама. Њима није до одмора и разоноде; напротив, такво напрегнуто и непрекидно путовање веома их умара и исцрпе; али они имају амбицију да даду добар и занимљив путопис, и зато сва њихова напрезања и нелагодности на путу имају свога оправдања и разлога. Међутим била оваква или онаква побуда појединих путописаца, неоспорно је, да су добри и занимљиви путописи у сва времена и код свих културних народа били пријатна и радо тражена лектира. Јер доиста није мало задовољство, не крећући се из своје тихе и удобне собе, читати живописне и узбудљиве описе живота великих хучних градова, описе дивљих предела, егзотичних крајева и дивних природних појава и пустити својој машти да оно што прочитамо дочара у легшм привиђењима и сликама. А како је код нас мали број добрих путописа и путописаца и врло ограничен избор превода добрих путописа страних писаца, то су нам не мало задовољство причинили и путописи г. др. Михаила Петровића. Као члан једне научне експедиције г. др. Михаило Петровић, професор београдског универзитета и познати научник светскога гласа, последњих година проводио је извесно време у неколиким океанима и тада добро отворио очи да не пропусти ништа од оног што, вероватно, у своме веку више неће видети. А како огромна већина нашег света никад неће видети оно што се њему дала прилика да види, он је дошао на срећну мисао, да стави на хартију у облику путописа понешто од оног што је видео и сазнао на тим путовањима а што може занимати шири круг оних који немају додира са пословима научних експедиција. Отуда

је он неочекивано и одједном постао последњих година не само један од најплоднијих наших путописаца но и један од ретких савремених иисаца наших који уживају велику благонаклоност „Српске књижевне задруге". Јер „С. К. задруга" је издала први његов путопис. „Кроз поларну област" 1932 године у свом редовном колу, други „У царству гусара" 1933 године у своме „Поучнику", трећи „Са океанским рибарима" 1935 године у своме „Савременику" и четврти „По забаченим острвима" ове године у своме „Поучнику" (страна 294; повезано; цена 40 динара). Као и у прва три путописа, г. Петровић је и у овом, четвртом и, по његовим речима, последњем путопису свом узео за предмет свога проучавања, запажања описивања живот на мору и у мору, овога пута у јужном Атланском океану и јужном Индијском океану, у којима је, као и у свима другим океанима, и много веће обиље живота но што је на копнима" и у којима је вероватно „са својим сретствима за селекцију и развијање првих организама била колевка живота на земљи". По своме редовном занимању професор математике што значи прецизне науке, у коју се улаже сва пажн»а и где нема места површности и непотпуности, ако хоће с успехом на њој да се ради, г. Петровић је и на овом свом путовању стално имао напрегнуту пажњу за све што се на њему „може видети, чути и брижљивим распитивањем сазнати" и способност да све јасно и читко опише и предочи читаоцу. Зато путопис доиста пружа што је могућно потпунију слику овог интересантног, помало чудног и сасвим новог краја и живота у њему. Писан без књижевних претензија, једноставним и јасним изразом, и овај, можда ипак не последњи, путопис г. др. Милана Петровића заслужује да га што већи број наше публике прочита на своје велико задовољство и не мињу практичну корист. ЖИЛ ВЕРН: 20000 МИЉА ИСПОД МОРА Кадгод би се до недавна повела реч о нашој дечјој књижевности, могла се чути непристрасна реч само о томе, да наша дечја књижевност није ни богата ни разноврсна ни занимљива. И по квалитету оригиналних дела и по квалитету и броју преведених дела за њу се пре могло рећи да је оскудна и једнолика но богата и разноврсна. То је долазило отуда што се наши виђени књижевници готово никако нису бавили дечјом књижевношћу. Док су, на пример, код Руса један Толстој, Тургењев, Чехов и Куприн, да не спомињемо писце осталих народа, видно сарађивали на дечјој књижевности, неки од њих уређивали Дечје листове и писали и преводили читаве књиге за децу и младеж, код нас се за последњих неколико деценија нашао тек покоји виђенији књижевник који се у већој мери и са несумњивим успехом бавио дечјом књижевношћу. Змај је све до данас остао једини и изузетни пример, да је један прворедни песник наш добар део свога живота и рада посветио стварању дечје књижевности и уређивању и издавању једног дечјег листа. Због тога што су наши ваљани књижевници покла15 *