Opštinske novine

Слободан Ж. Видаћовић

Значај туризма за Београд и наше градове

21 децембра т. год. обнародован је у „Службеним новинама" и озваничен Правилник о проглашењу туристичких места у Краљевини Југославији, и решењем Министра Трговине и индустрије, озваниченом 24 08. м. (кроз „Службене новине,,) Београд је проглашен за туристичко место у ужем смислу. Секција градског већа за штампу и културну пропаганду, (Уређивачки одборЈ која је од 1935 год. својом иницијативом идеолошки руководила и туристичко-културном пропагандом Београда, ставила је у дужност шефу одељка за штампу, туризам и културну пропаганду г. Видаковићу, да у вези горњих законских норми о унапређењу туризма, напише овај информативно-инструктиван чланак о значају туризма за Београд и наше градове. Објављујући овај чланак г. Видаковика, секција гр. већа за штампу и културну пропаганду (Уређивачки одбор) нада се да ће се овом значајном питању посветити пуна пажња у Београдској општини и убрзо остварити туристичко-културни програми, које Уредба о унапређењу туризма предвиђа као обавезне по градске општине, па и по Београдску општину. Секција гр. већа (Уређивачки одбор) радо ће објавити у часопису Београда „Б. О. Н." сваки прилог по овом врло актуелном проблему". Уређивачки Одбор (Секција градског већа за штампу и културну пропаганду) са седнице од 29-ХП-1936 год. Туристичка путовања леже у самој природи људекој. Од најдавнијих времена људи су жудели да виде туђе државз и градозз, туђе природне лепоте и културие знаменитости, туђе хоризонте неба. Грчки филозоф Анаксатора путовао је малом и трошном галијом 118 дана и једза је изнео главу из бродолома да би само видео как!ве су лепоте на многобројним острвима данашњега Додеканеза. И стари свет класичне Јеладе и Рима много је путовао, и ако су ондашња путовања била напорна, релативно скупа и опасна... ]У!одерна саобраћајна техника ослободила је човека робовања времену и даљини. Пружила је сигурност од пирата и бриганата, порушила је старе „етнографске границе", које су за туристе биле теже но Рубикон, и данас свет јури за туристичким лепотама, као што водени

цветови, они мали, бели лептирићи, јуре за блиставом светлошћу да на шој прожизе најкраћи али и најлепши живот на земљиној кугли. Свет интересују Исландски гајззри, Норвешки фјордови, Финска језера, Ниагарски водопад, Полинезијска острва, Калифорнијска плажа; привлачи га вечито плазо и насмејано небо Јадрана, панорама Неапоља са Вззувом, Швајцарски глечери. лед::ни Алпијзки влсози. Американци иду из Тексаза, Енглези из Канаде, Руси са Урала, Јапанци из Јохохаме — сви преваљују многобројна мора, државз, океанз, 1.о хиљаде и хиљаде километара да би саШвајцарског Риги Кулма посматрали рађање сунца! Французи са Азурне обале, Шпанци из Мадрида, Немци чак еа обале Балтика, и Руеи са Крима лете у ледене најсеверније крајеве да би видели Северну светлост. Живот човечији не траје дуго, а еваки граби да за живота види и духом упије лепоте нзпознатих крајева... Чудна је човекова приоода: њему се чини да рај није у његово} рођеној кући, него негде далеко тамо, преко етнографских граница!... Све те одлике радозналога људсмог духа створиле су туризам, а данас туризам доминира њиховим духовним животом. * Да ли Југославија и њени градови, на челу са Београдом, имају услова за туризам или још правилније, да ли она има природних лепота који претстављају прави туристички шарм? Без трунке пристрасности можемо рећи, да нема земље у Европи ксуа има толико разнородних природних лепота као Југославија и њени градови. Сигурно да има држава са много више лепота, које су дзло људских руку, али је исто тако сигурно да их ј,е врло мало, као што је Југославија, чије су лепоте дар неба! Швајцарска има свој Риги Кулм, а ми свој Триглав, са кога јз игто тако лепо и величанствено рађање сунца као и са швајцарског Риги-а. Швајцарска има своја језзра којима се поноси, а и ми имамо своје Охридско, Бохињско, Бледско и друга, чија лепота није ништа мања а чија је климатсКа погодност знатно већа и повољнија од швајцарских. Ми