Opštinske novine
6
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 869
дубље уђе у шцализу баснословних приноса, који једној држави са добро организованом туризмом пружа туристичкја акција — онда тек видимо да туризам у скали државних и националних прихода може да дође на једно од првих места. Мада смо ми још врло далеко од пуног изражаја нашег туризма, ипак су се приноси од туризма кретали код. нас у доста замашним сумама, које су се у току последње четири године удвостручиле. То се најбоље илјуструје овим подацима о финансиском ефекту туризма за последње четири године:
година: принос од гуризма У дин.: 1932 492,905.310,1933 701,113.110,1934 811,106.900,1935 827,153,610,-
И туризам, као и свако привредно добро, треба неговати, култивисати и без умора развијати и подизати, а туризам долази у најплеменитије привредве врсте, које траже релативно најмање труда, а дају релативно највише приноса. Ак'0 би се југословенски туризам искористио онако како се он може да искористи, он би домаћој привреди могао да даје годишње — до три милијарде динара! Да се дође до тога доиста идеалног стања треба огромно труда, труда од можда две деценије, али то није ни мало дуг период у животу једног народа и његове националне економије. Уредба коју јз у 1935 г. нормирао Министарски савет (наоснову §63 фин. закона за 1934—35 год.) већ је један почетни корак унапред. Она неоспорно претставља почетну основу на којој се може подизаги велика палата будућега туризма у Југославији и њеним градовима. | I I I I У томе раду, једно се непрекидно мора имати у виду: да туризам тек после једног озбиљног периода рада и програмски изведених припрема има да постане онај златни рудник, чије су резерве з\ата неисцрпне. Дотле, упоредо са туристичком акцијом и туристичко-културном пропагандом треба, пре свега, оспособити сав саобраћај да одговара циљевима туризма: жељезнички, паробродски, аутобуски, аутомобилски и авионски. Без добрих саобраћајних путева и јефтиних саобраћајних средстава нема промета уопште, а најмање промета странаца, к ! оји су у том правцу претерано осетљиви, готово размажени цивилизацијом својих земаља. Први услов јесте да се од свих саобраћајних сретстава радијално израде добри аутобуски путеви. У оквиру јавних радова**, преко којих би се упослиле и фалан-
**) У току 1935 год доиота је једна таква уредба о финансирању јавних радова у сврху сузбијааа незаиосленосги и уређења туризна у којој је подвучено: ' „Овлашћује се Министар грађевана и Министар саобраћаја да, у сврху оживљења народне привреде, сузбијања
ге неупослених радника. Мора се имати више, много више него до сада и туристичких жељезница, и аутобуских мрежа, и финикилера и сваковрсних планинских успињача и, изнад свега, што бољих туристичких путева. незапослености и унапређења туризма, приступе извођењу всликих јавних радова који ће обухватити: а) у ресору Мииисфа грађевина, изградњу великих модерних иеђуаародпих путева и изградњу нових путева, којима ће се успоставити веза иривредних дентара државе са нриморЈем: и б) у ресору Министра саобраћаја, изградњу же.Ђезинчкнх линија, ради унотпуњења постојеће жељезничке мреже и изградњу нових жељезничких линија, ради прикључсња жељезиичкој мрежи оних крајева, који до сада нису били везани жељезницом." ЈОвом уредбом и доцнијим допунама исте предвиђени су кредити за јавне радове у 1 157.000.000 дин. и тозп министар. грађевина 578,000.000 дин. и министар. саобкаћаја 579,000.000 дин На основу ове уредбе, Министарство грађевина одлучило је да се у сврху сузбијања незапослености и унапређења туризма изведу и ови ј.чвпи радови: 1) Израда међународног пута Београд — Нови Сад — Отари Врбас — Оуботица — Хоргож — државна граница са израдом објеката и савременог коловоза за тешки саобраћај у вредности од Дин. 220,000.000; 2) Израда савременог коловоза за тешки саобраћај на државном путу Авала — Младеновап — Топола — Крагујевац — Јагодина у вредности од 90,003.000 дин. 3) Изграда државног пута Београд — Панчево и мостом нреко реке Тамиша у вредности од 14,000.0^0 дин. 4) Израда коловоза за тежак саобраћај на државиом путу Загреб — Београд и то од Уагреба до Дугог села у вредпости од 24,030.000 дип. 5) Израда савременог коловоза за тежак саобраћај на државном путу Загреб —Љубљана и то од Загреба до Оамобора у вредности од 24,000.000 дин. 6) Израда савременог коловоза за тежак саобраћај на државном путу Загреб — Сушак и то од Загреба до Реметинца у вредности од 5,000.000 дин. 7) И Ч ада савр меног коловоза за тежак саобраћај на државном путу Љубљана— Крањ у вредпости од 20,000.000 динара. 8) Израда неизрађених делова приморско-туристичког пута у Савској и Приморској бановини и то: Карлобаг Трибањ — Обровац; Оукошан — Београд; Пакоштане Водице — Жибепик — Чримошген — Рогозница — Сегет (Трогир); Макарска — Тучани — Заострог — Комин (Метковић) — у вредности од 30,000.000 дин, 9) Израда неизграђенпх делова и потребна реконструкција приморско-туристичког пута у Зетској бановини: Метковић — Дубровник — Котор — Вудва — Вар — арбанска граница у вредиости од дин. 8,000.000. 10) Израда површннске обраде, са потребпом реконструкцијом државног пута Оушак — Бакар — Краљевица Црквеница — Нови у вредности од 20,000.000 дип. 11) Рековструкција државног пута Ниш — Илоча Г1и| от у вредности од дип. 3 000.000. 12) Израда пута са савременим коловозом за тешки саобраћај од Београда до аеродрома у Земуну (скраћење везе на путу Београд — Загреб) у вредности дин. 7,000.000. 13) Израда државног пута Пријепоље — Бијело ноље у вредности од 30,000.000 дин. 14) Реконструкција државног пута: Љубљана — Шкофљица — Кочевље — Брод н К - Делнипз у вредности од 10,000.000 дин. 15) Израда пута Марибор — Шт. Иљ у вредности од 5,000.000 дин. 16) Израда неизграђених делова државногпута Скопље Велес — "Бевђелија — грчка граница у вредности од дин. 10,000.000. 17) Генерална оправка државног пута Вос. Градишка Вања Лука (н то у правцу: Бања Лука —„Бос Г#адишка н Бања Лука — Јајце (у вредностп од 10,000.000 дин.) 18) Израда савременог коловоза за тежак саобраћај на државним путевима у околини Сарајева (и то у нравцу: