Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 875

Не могу се, природно, побројати таксативно све могуће мере, потребне за унапређење ни југословенског, ни престоничког туризма. Уосталом, све овде поменуте мере, као и друге непоменуте, којих свакако још много има, вреде само у вези са локалним приликама, са социјално-политичким амбијентом. Без тога оне би имале само доктринарски значај. Било једно или друго — оне се морају поменути на првом месту ради израде туристичке идеологије, а на другом месту и ради практичне примене, у колико за њих постоје потребни услови. Овај низ наведених мера није сређен ни по каквом систему или њиховој вредности и зиачају. Оне су наведене просто примера ради, без икакве дубље и каузалне везе у приоритету измзђу њих и туристичког развоја. Београд је на најбољем путу да и он, свакако са много већим правом но многи инострани градови без икакве поиродне дражи и лепоте — поведе снажну и систематски организовану туристичку акцију и пропаганду. Данас Београдска општина само од такса на странце (путнике) има нешто више од 1,200.000 динара прихода годишње, а београдска привреда (хотели, гостионичарство, саобраћајна предузећа, трговине итд.) добијају одстранаца и туриста преко 50,000.000 дин. годишње. У догледном времену, после спроведене планске туристичке акције — у коју се мора сада улагати да би се доцније добијало — тај ће се приход удесетостручити, што није свакако за презирање; и Београд, метропола свих националних, културних и прогресивних стремљења Јужних Словена, биће више познат у свзту, више цењен и више посећиван. * Ако би се координираном делатношћу државе, општина и приватне акције на унапређењу туризма успело да комплетирају напори досадашње туристичке акције и ако би се целокупна општинска*) туристичка предузимљивост

*) На основу чл. 9 Правилника о проглашешу туристичких места а по предлогу банских упраза и

оживотворила са потребним темпом и потребним финансиским кредитима — Југославија би за врло догледно време могла да рачуна да се њена национална привреда појача са преко три милијарде динара. То је, нема спора, данас још сан и јеДна бескрајно фантастична цифра, али сутра преданим и организованим радом може да буде стварност. Добар проценат од ове златне кише пао би на југословенске општине. Ко зна колико би општина, благодарећи туризму, биле ослобођење сваког општинског приреза! Од развијеног и правилно искоришћеног туризма биле би још и ове користи: 1) ГТојачао би се развитак урбанистичке делатности, архитектуре, балнеологије, архиологије, нумизматике итд|, 2) Наступио би и привред1ни интензитет: појачала би се производња доЗара и јача циркулација новца и самим тим смањио у извесној мери број незапослених. 3) Саобраћај би се знатније развио. Појачала би се мрежа аутобуских и других путева и број њихових објекага знатно увећао, и, најзад, 4) Добиле би се недоглед^е политичконационалне користи. Више културног света знало би за Југославију, за њене уистини богате и неизрециве природне лепоте; поверење према нама порасло би, као што би порасла и љубав целога света за овај кут сунца, зеленила и природних лепота.

претходном споразуму са Министром социјалне политике и кародног здразља, Министар трговине и индустрије прогласио је 23. XII. 1936 г. следеће градове туристичким: Београд, Цеље, Љубљана, Марибор, Птуј, Карловац, Сушак, Вараждин, Загреб, Сисак; Бања Лука, Бихаћ, Мостар, Сењ, Сплит, Шибеник, Стари град, Сарајево, Травник, Ужице, Ваљево, Тузла, Цетиње, Дубровник, Котор, Пећ, Подгорица, Вршац, Нови Сад, Стара Кањижа, Јагодина, Крушевац, Зајечар, Битољ, Куманово, Призрен, Приштина, Скопље, Тетово, итд. итд.